Alimentaciju ne duguju samo očevi, a pomoć države dobilo oko 1000 dece

Među roditeljima koji ne plaćaju alimentaciju nisu samo očevi. Prema podacima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju objavljenim u maju, u oko 15 odsto slučajeva korisnika Alimentacionog fonda o deci su brinuli očevi, dok su majke bile te koje nisu plaćale alimentaciju. Godinama je problem bio gotovo isti: sud odredi alimentaciju, roditelj koji je dužan da je plaća to ne čini, nema prijavljenu zaradu ili imovinu iz koje bi dug mogao da se naplati, a dete i roditelj sa kojim živi ostaju da čekaju.

Za godinu dana rada Alimentacionog fonda, isplaćeno je 63.024.946 dinara, a pravo na privremeno izdržavanje ostvarilo je 959 dece i mladih do 26 godina koji se redovno školuju. Doneta su 643 rešenja o isplati: 514 zahteva podnele su majke, 83 očevi, dok su 46 podneli punoletni korisnici.

 Alimentaciju ne duguju samo očevi

Kada se govori o neplaćanju alimentacije, gotovo po pravilu se podrazumeva da je dužnik otac. Statistika, međutim, pokazuje da takva slika nije potpuna.

Tačno je da su očevi znatno češće roditelji od kojih se alimentacija potražuje, što je povezano i sa činjenicom da deca nakon razdvajanja roditelja mnogo češće žive sa majkama. Ali postoje i majke koje ne izvršavaju svoju obavezu izdržavanja deteta.

Podaci iz dosadašnje primene Alimentacionog fonda pokazivali su da u približno 85 odsto slučajeva o detetu brine majka, dok u oko 15 odsto slučajeva o detetu brine otac, a alimentaciju ne plaća majka.

Zato je preciznije govoriti o roditeljima koji ne plaćaju alimentaciju, a ne automatski o očevima. Zakon tu i ne pravi razliku, obavezu izdržavanja ima roditelj koji je na to obavezan izvršnom ispravom, bez obzira na pol.

Broj od 959 korisnika Fonda ne predstavlja ukupan broj roditelja koji u Srbiji ne plaćaju alimentaciju. On pokazuje samo koliko je dece i mladih do sada ispunilo uslove da država privremeno preuzme isplatu.

Razmere problema su znatno veće. Pre uspostavljanja Fonda, iznet je podatak da u Srbiji postoji više od 400.000 porodica o kojima brine jedan roditelj, kao i procena da približno polovina ima problem sa naplatom alimentacije.

To, međutim, ne znači da postoji 200.000 roditelja koji uopšte ne plaćaju alimentaciju, već u tu grupu ulaze različiti problemi sa naplatom, uključujući kašnjenje i neredovno plaćanje. Zbog toga trenutno nije opravdano iznositi jednu brojku kao zvaničan broj svih „nesavesnih roditelja“ u Srbiji.

Suština Alimentacionog fonda je da država ne oslobađa roditelja obaveze plaćanja alimentacije, već privremeno obezbeđuje novac detetu, a zatim isplaćeni iznos potražuje od dužnika.

Ako izvršenje ne uspe, u celini ili delimično, duže od dva meseca od dostavljanja rešenja o izvršenju dužniku, javni izvršitelj poziva poverioca da se izjasni da li želi da se privremeno izdržavanje obezbedi iz Alimentacionog fonda.

Kada su ispunjeni zakonski uslovi, Ministarstvo ima rok od 15 dana od prijema obaveštenja da donese rešenje i izvrši uplatu. Fond, međutim, ne isplaćuje stare dugove, privremeno izdržavanje teče od donošenja rešenja.

A ono što je država isplatila ne postaje oprošten dug roditelju.

Republika Srbija ima pravo da taj novac naplati od dužnika sa kamatom, a potraživanje države ne zastareva. Javni izvršitelji nastavljaju da proveravaju da li je dužnik stekao zaradu ili imovinu iz koje je naplata moguća.

I možda je upravo tu najvažnije razbiti još jednu predrasudu. Alimentacija nije novac koji bivši muž daje bivšoj ženi, niti novac koji bivša žena daje bivšem mužu. Alimentacija pripada detetu.

Zato ni pitanje ko je dužnik nije pitanje pola roditelja. Nesavesni mogu biti i očevi i majke, a posledice neplaćanja u oba slučaja snosi dete.