Elektronski dokument ima istu pravnu snagu kao papirni

Jedna od najčešćih nedoumica građana jeste da li elektronski dokument može da zameni papirni. Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, može.

Advokat Ivan Mitić objašnjava da je pravni okvir u ovoj oblasti jasno definisan i da elektronski potpisani dokumenti imaju isto pravno dejstvo kao i oni potpisani svojeručno.

Mogućnost elektronskog potpisivanja dokumenata omogućava efikasniju i jednostavniju komunikaciju građana sa organima javne vlasti, ali i sa privatnim subjektima. Ukoliko zakon predviđa elektronsko potpisivanje, takav dokument mora biti priznat, jer Zakon o elektronskom dokumentu izjednačava pravnu snagu elektronski potpisanog dokumenta sa svojeručnim potpisom u papirnom obliku, kaže Mitić.

Dokumenta koja građani preuzimaju putem sistema eUprave sadrže kvalifikovani elektronski pečat i vremenski žig, čime se potvrđuje njihova autentičnost. Njihova validnost proverava se u elektronskom obliku, pa se u praksi najčešće prosleđuju digitalno, bez potrebe za štampanjem.

Šta danas može da se završi elektronski?

Spisak usluga koje su dostupne preko portala eUprava iz godine u godinu postaje sve duži.

Građani mogu da podnesu zahtev za zamenu vozačke dozvole, zakažu termin za izradu lične karte ili pasoša, kao i da podnesu zahteve za pojedina uverenja koja izdaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i sudovi.

Roditeljima je omogućeno da još u porodilištu, kroz sistem „Bebo, dobrodošla na svet“, prijave novorođenče, prebivalište i zdravstveno osiguranje deteta. Kasnije se elektronskim putem podnosi zahtev za upis u vrtić, dok portal „Moja srednja škola“ omogućava praćenje celokupnog procesa upisa u srednje škole.

Veliki deo poreskih obaveza takođe se završava elektronski. Putem Lokalne poreske administracije građani imaju uvid u porez na imovinu, mogu da podnesu prijave i plate obaveze, dok eKatastar omogućava uvid u podatke o nepokretnostima.

Digitalizacija je značajno promenila i zdravstveni sistem. Zahvaljujući eReceptu, pacijenti sa hroničnim terapijama više ne moraju svakog meseca kod lekara samo zbog izdavanja recepta, dok portal eZdravlje omogućava pregled elektronskog zdravstvenog kartona, laboratorijskih rezultata i zakazanih pregleda.

Manje papira, manje čekanja

Pored usluga namenjenih građanima, promenjen je i način rada državnih organa.

Uvođenjem elektronske pisarnice svaki predmet dobija svoj elektronski trag, od trenutka podnošenja zahteva do donošenja konačnog rešenja. Time je olakšano praćenje predmeta, ali i kontrola poštovanja zakonskih rokova.

Istovremeno, kroz sistem elektronske razmene podataka institucije su obavezne da same pribavljaju dokumentaciju koju država već poseduje.

Postoji Zakon o elektronskom dokumentu, ali i brojni drugi propisi, poput Zakona o opštem upravnom postupku, koji omogućavaju da građani više ne moraju da čekaju u redovima kako bi predali zahteve u papirnom obliku. Danas oni mogu iz svojih domova elektronskim putem da podnesu dokument koji je elektronski potpisan, objašnjava Mitić.

On dodaje da u Srbiji postoje različiti izdavaoci kvalifikovanih elektronskih sertifikata.

Kvalifikovane elektronske potpise izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok elektronske sertifikate izdaju i Privredna komora Srbije i Pošta Srbije. Upravo zahvaljujući tim sertifikatima moguće je potpisivati dokumenta koja imaju punu pravnu snagu, navodi Mitić.

Digitalizacija donosi i nove obaveze

Iako elektronska uprava građanima štedi vreme i pojednostavljuje administrativne postupke, digitalizacija sa sobom nosi i određene izazove.

Kod pojedinih lokalnih administrativnih postupaka, subvencija ili specifičnih dozvola građani i dalje moraju da dostave deo dokumentacije u papirnom obliku ili da lično odu u nadležnu instituciju. Razlike postoje i među lokalnim samoupravama, jer nisu sve podjednako tehnički opremljene.

Advokat Ivan Mitić ukazuje da postoje i novi izazovi koje građani često zanemaruju.

Od novembra 2025. godine pojedini državni organi, među kojima je i Ministarstvo unutrašnjih poslova, određena obaveštenja i pozive dostavljaju putem portala eUprava. To znači da svako ko ima otvoren nalog može dobiti službeno obaveštenje, a da za njega i ne sazna ukoliko redovno ne proverava svoje elektronsko sanduče. Mnogi građani još nemaju tu naviku, iako bi trebalo redovno da prate svoj nalog na eUpravi, upozorava Mitić.

Pored tehničkih izazova, prisutna je i određena doza nepoverenja prema elektronskim dokumentima. Iako zakoni jasno propisuju da elektronski dokumenti imaju istu pravnu snagu kao i papirni kada su izdati u skladu sa propisima, deo građana i dalje se oseća sigurnije kada u rukama ima dokument sa pečatom.