SPC i vernici danas slave Svetog Iliju
Sveti Ilija, u narodu slavljen i kao Gromovnik, zauzima posebno mesto u tradiciji našeg naroda, spajajući biblijsku uzvišenost starozavetnog proroka i silinu prirodnih nepogoda koje, po narodnom verovanju, kontroliše sa neba.
Ilija je živeo stotinama godina pre Hrista, a zbog njegove nepokolebljive vere, borbe za pravdu i svetosti, predanje kaže da nije doživeo običnu ljudsku smrt, već je živ vaznet na nebo u ognjenim kolima. Ta slika plamenih kočija postala je večni simbol njegove snage, pa narod i danas veruje da kada grmi, to zapravo Ilija tutnji kroz oblake, terajući nečiste sile i upravljajući munjama. Praznuje se u najtoplijem delu godine i smatra se važnom prekretnicom, što opisuje i stara izreka „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, koja podseća da letnje žege polako popuštaju, a noći postaju svežije.
Na jugu Srbije ovaj praznik se poštuje sa posebnim strepnjom i dubokim uvaženjem prema silama prirode. U ovim krajevima vlada stroga zabrana bilo kakvog rada u polju ili vinogradu, jer se veruje da bi i najmanji nemar mogao da privuče gnev svetitelja koji bi u obliku grada, suše ili oluje uništio celokupnu letinu.
Tradicija na jugu nalaže da se na ovaj dan obavezno jede med kako bi se ukućani zaštitili od ujeda zmija i bolesti, a majke tim medom simbolično namažu obraze deci za zdravlje i napredak. Takođe, stariji meštani u južnim selima i dalje pažljivo prate vremenske prilike na ovaj dan, verujući da ako na Svetog Iliju padne kiša, to predskazuje rodnu godinu i bogatu jesen, dok grmljavina bez kiše donosi slabiji rod i skupu godinu.
