Dan borbe protiv dijabetesa

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) su 1991. godine pokrenule inicijativu za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, kao odgovor na porast obolelih od dijabetesa širom sveta. Ovaj dan predstavlja najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu kod više od milijardu ljudi u više od 160 zemalja.

Šećerna bolest (dijabetes melitus) jedna je od najčešćih nezaraznih bolesti. Broj obolelih od šećerne bolesti već duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije. Iako se najviše incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Dijabetes melitus je hronična bolest iz grupe metaboličkih bolesti koju karakteriše hiperglikemija – odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina, delovanju insulina ili kombinacije navedenih poremećaja. Hronična hiperglikemija povezana je sa dugotrajnim oštećenjem, disfunkcijom i zatajenjem različitih organa – posebno oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.
Ljudi koje žive sa dijabetesom zahtevaju stalni monitoring zdravstvenog stanja i podršku kako bi kontrolisali svoje zdravstveno stanje i izbegli komplikacije bolesti. Milioni ljudi sa dijabetesom širom sveta nemaju pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti kada je ova bolest u pitanju. Iz tih razloga, neophodno je da vlade povećaju ulaganja u lečenje i prevenciju dijabetesa.

Svet

•    537 miliona odraslih (1 od 10 osoba) živelo je sa dijabetesom 2021. godine. Očekuje se da će ovaj broj porasti na 643 miliona do 2030. i 783 miliona do 2045. godine.
•    Oko 44% odraslih osoba sa dijabetesom, bolest ostaje nedijagnostikovana (240 miliona). Većina ima dijabetes tipa 2.
•    Više od 3 od 4 osobe (ili ¾) sa dijabetesom žive u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
•    541 milion odraslih je pod povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
•    Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0 – 19 godina) živi sa dijabetesom tipa 1.
•    Dijabetes je izazvao 6,7 miliona smrtnih slučajeva u 2021. godini.
•    Dijabetes je bio odgovoran za najmanje 966 milijardi dolara zdravstvenih rashoda u 2021. – 9% ukupne globalne potrošnje na zdravstvenu zaštitu.
•    1 od 6 živorođene dece (21 milion) je izloženo visokom nivou glukoze u krvi (hiperglikemiji) u trudnoći.

Republika Srbija

•    Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba ili 12,0% odraslog stanovništva, što odgovara komparativnoj prevalenciji 9,0% .
•    Procenjuje se da od ukupnog broja obolelih sa tipom 2 dijabetesa, 43% (330.000) osoba nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
•    Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa.
•    Prevalencija dijabetesa raste sa godinama starosti, i procenjuje se da je gotovo polovina obolelih starija od 65 godina.
•    Kod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije.
•    U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3.000 osoba.
•    U 2020. godini, Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 14,8 na 100.000 stanovnika, pripadala grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.
•    U poslednjih deset godina uočen je porast umiranja od ovog oboljenja u Srbiji. Stopa mortaliteta od šećerne bolesti povećala se od 43,2 u 2011. godini, do 49,2 na 100.000 stanovnika u 2020. godini.
•    Prema podacima Registra za dijabetes Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu je 2021. godine registrovano ukupno 80.492 osoba sa dijabetesom. Novoobolelih je iste godine bilo 1.971 (975 muškaraca i 996 žena).

Rizik za dijabetes tip 2 možemo smanjiti zdravim životnim navikama od kojih su najvažnije:

Redovna fizička aktivnost – važna je za održavanje optimalne telesne težine, povećava osetljivost na insulin, doprinosi regulisanju krvnog pritiska, poboljšava fizički izgled i psihičko blagostanje.

Pravilna ishrana – podrazumeva izbor zdravih namirnica, adekvatnu količinu hrane, odgovarajući broj i uvremenjenost obroka. Nedovoljan unos voća i povrća, visok unos energetski bogate hrane, česti obroci „van kuće“, visok unos zaslađenih napitaka i velike porcije pogoduju razvoju gojaznosti i dijabetesa.

Izbegavanje duvanskog dima – dokazano je da je pušenje nezavisan faktor rizika za dijabetes, a kod obolelih povećava rizik od komplikacija dijabetesa – bolesti srca, moždanog udara i problema sa cirkulacijom.

Zdravo spavanje – istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili spavanje lošeg kvaliteta povećava rizik od različitih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti.

Za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 preporučuje se odlazak izabranom lekaru gde će se nakon procene faktora rizika odrediti nivo šećera u krvi našte, i ukoliko je potrebno uraditi i dodatne analize krvi. Preporučuje se češće testiranje osoba koje imaju predijabetes i onih koji imaju više pridruženih faktora rizika.