Osam žena ubijeno u porodičnom nasilju od početka godine

Danas obeležavamo Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja dan koji nas podseća na patnje onih koje nismo čuli, ali i na patnje onih koje moramo da čujemo, istakla je ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura.

Prošle godine, 21 žena izgubila je život u porodičnom nasilju. Važno je da se osvrnemo i na period pre ovoga i da vidimo gde smo danas u odnosu na raniji period. Pre petnaestak godina, imali smo čak 42 odsto više ubijenih žena u odnosu na prošlu godinu i možemo reći da svi oni mehanizmi zaštite žena od nasilja rade dobro. Da li rade dovoljno dobro, ne bih se složila, jer sve dok postoji jedna žena koja je žrtva nasilja ili bilo koja druga osoba koja na ovaj način gubi svoj život, mi moramo i dalje da unapređujemo sistem. Na jesen ćemo na uvid javnosti, kroz stručnu debatu, objaviti predlog izmene zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Mediji tu imaju posebno važnu ulogu, rekla je Macura. Treba razgovarati o tome kako i na koji način da motivišemo žrtvu i one koji imaju saznanja da se negde dešava nasilje da to i prijave. Mi smo samo u prethodnoj godini imali preko 30.000 hitnih mera izrečenih po osnovu ovog zakona, u godini pre toga više od 32.000 hitnih mera – to su mere koje zabranjuju kontakt i udaljavaju nasilnika od žrtve , što govori o tome da institucije sistema ne žmure pred nasiljem.

Porodica je mesto u kojoj bi svaka žena trebalo da bude sigurna i bezbedna. Nažalost, to nije uvek slučaj. Veliki broj žena upravo u svojoj porodici trpi nasilje. O problemu nasilja nad ženama se sve više govori, mnogo je više preventivnih aktivnosti, na nasilje nad ženom se ne gleda više kao na njen lični, privatni problem, već društveni, rekla je direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić.

Od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2017. godine, broj žena koje borave u Sigurnim kućama se značajno smanjio, a naša statistika pokazuje da su sada na smeštaju mlađe žene, u odnosu na ranije, kada smo imali žene koje su nasilje trpele i po 20 godina. Ono što je najbolnije i što je naš najveći problem je femicid. Nažalost, i ove godine je poražavajuća statistika, od početka godine stradalo je 8 žena od posledica nasilja u porodici, ističe Šćekić. Imamo tri slučaja da su stradale od ruku svojih sinova i u pet žena je stradalo od svojih bračnih ili vanbračnih partnera. Najgori momenat je kada žena odluči da napusti nasilnika. Nijedno ubistvo se nije dogodilo preko noći i sigurno je da je nasilje trajalo neki duži vremenski period. Mi nikada ne možemo znati šta je u nečijoj glavi. Zakon jeste dobar, jete preventivan, ali zakoni ne mogu da rešavaju poremećene porodične odnose i ne mogu da reše psihopatsku strukturu nekih osoba. Svi mi koji se bavimo zaštitom žena važno je da, pre svega, verujemo svakoj ženi kada prijavi nasilje, da ukoliko ispoljava strah da joj verujemo, ona najbolje poznaje nasilnika. Veoma je važno uraditi dobru procenu rizika, utvrditi da li joj preti ubistvom, da li se i ranije dešavalo nasilje, da li ima neku psihijatrijsku bolest… to su jako važne stvari koje moraju da se utvrde i za svaku ženu se mora uraditi plan zaštite, kako bi se na pravi način zaštitila, rekla je Šćekić.

Cilj akcije obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja, prema rečima organizatora, jeste podsećanje da femicid, kao najteži oblik nasilja prema ženama i koji za posledicu ima smrt žena, može biti sprečen ako se zajedno zalaže za promenu društvene svesti, stavova i predrasuda koje postoje u društvu.