Običaji za Badnji dan

Badnji dan počinje odlaskom domaćina u šumu i sečenjem badnjaka, a završava se posnom večerom i bdenjem kojim se iščekuje dan rođenja Hrista. Kao i drugi hrišćanski praznici, i ovaj obiluje narodnim verovanjima i običajima.
Šestog januara, u ranu zoru, najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak.

Kada pronađu drvo, domaćin se prekrsti tri puta i okrene prema istoku da zaseče badnjak. Drvo sme da padne samo na istok. Badnjak se seče iz tri udarca najviše, a ako ne uspe, domaćin mora rukama da ga otkine.

Na Badnji dan, u kuću se unosi i slama u koju se stavljaju posebni mali darovi, a deca ih uveče traže po kući pijučući, i taj običaj se tradicionalno zove pijukanje.

Jedan od najstarijih običaja je da se za Badnje veče krcaju orasi.

Prema drugom tumačenju, pre nego što počne večera domaćin uzima sito sa orasima, odabere četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak sobe.

Badnji dan je dan kada poste i pravoslavci koji ne poštuju stroga pravila Božićnog posta. Za Božić i Badnje veče se vezuju najlepši običaji i obredi koji su se održali i do danas.

Običaji na Badnji dan uglavnom su vezani za post, unošenje badnjaka, slame i sveće u dom, pravljenje česnice, dok je tu i večera koja okuplja sve članove porodice. U česnicu koju domaćica mesi, stavi se parica i tokom večere se lomi česnica, pa se veruje da će onaj ko pronađe paricu od ukućana, biti srećan cele godine.

Postoji verovanje da je dobro započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati čitave godine.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.