Zločin koji nikada nećemo zaboraviti, a ni oprostiti!
Na današnji dan, 1999. godine u 19 časova i 41 minut počelo je bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Prve bombe NATO pakta pale su na ciljeve u okolini Prištine. Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata i energetska infrastruktura.
19 zemalja otpočelo je nezapamćeni zločin na jednu suverenu državu, koji je trajao 78 dana. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izdao dozvolu za vojnu intervenciju, odnosno NATO agresiju.
Povod za vojnu intervenciju NATO saveza bio je navodni progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova i Metohije. Naredbu o agresiji je izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, tadašnjem komandantu agresorskih snaga američkom generalu Vesliju Klarku.
U napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se ni do današnjeg dana nije utvrdio.
Prema nekim podacima, poginuo je 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca.
U bombardovanju je evidentirano oko 2.300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila. Bombardovanje je završeno 78 dana kasnije, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma.
Poginulima tokom 78 dana bombardovanja odata je danas pošta na oba spomenika kod zgrade Univerziteta u Nišu.
Niš je 7. maja u 11.20 gađan kasetnim bombama, centar grada – Šumatovačka ulica, tvrđavska pijaca, autobuska stanica, kao i deo niškog Kliničkog centra.
Poginulo je šesnaest, a teže povređeno osamnaest civila. Najviše Nišlija, među kojima i žena u 7. mesecu trudnoće, stradalo je u Šumatovačkoj ulici.
Delovi kasetnih bombi eksplodirali su pored zgrade Patologije niškog Medicinskog centra, zgrade Banovine, glavne pijace, niške Tvrđave, Zdravstvenog centra „12. februar“, kao i na parkingu Niš ekspresa.
Tokom NATO agresije na Niš je bačeno više od 320 projektila velike razorne moći. Zasut je sa 36 kontejnera kasetnih bombi koje su međunardnim pravom zabranjeno oružje, a koje su projektovane tako da određeni procenat ne eksplodira odmah, već godinama ili decenijama kasnije.
