Sećanje na heroje sa Košara ne bledi

Pre 26 godina, na današnji dan, završena je Bitka za Košare. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Pored vojnog značaja, bitka nosi i duboku emocionalnu vrednost – kao podsećanje na mlade živote koji su u trenutku istorijske neizvesnosti stali u odbranu granice svoje zemlje,rekao je  za internet portal RTS-a ratni komandant sa Košara Duško Šljivančanin. Bitka je završena povlačenjem Vojske Jugoslavije nakon Kumanovskog sporazuma. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Bitka na Košarama bila je na jugoslovensko-albanskoj granici, u rejonu karaule Košare, u blizini Prokletija.

Taj granični pojas bio je od ključnog značaja jer je predstavljao mogući koridor za kopneni upad terorista OVK sa teritorije Albanije u Kosovo i Metohiju.

U Nišu je danas odata pošta herojima sa Košara, polaganjem venaca i cveća na spomen ploču koja se nalazi na belevaru koji nosi naziv Heroji sa Košara.

Ovde ne pričamo o prošlosti, o samoj bici, ovde pričamo o večnosti. Ti momci, Srbi koji su dali svoj život za slobodu srpskog naroda u jednoj bici koja je bila bitka Davida protiv Golijata zauvek su nas zadužili i nas i zemlju i ovo je najmanje što mi kao grad možemo da učinimo. Na Kosovu je uglavnom ratovala Treća armija, tu ima mnogo momaka koji su poginuli iz Niša, a svi su poginuli sa jednom rečenicom na usnama – Živela Srbija! Ovim putem bih se zahvalio svima onima koji su učestvovali u davanju imena ovom bulevaru- Bulevar heroja sa Košara i onima koji su postavili ovaj spomenik i velika je čast ovde danas polagati venac u ime grada Niša i Skupštine grada, naveo je predsednik Skupštine Grada Niša Igor Novaković.

Na pitanje novinara kakva nam je kultura sećanja, Novaković je odgovorio:

Kultura sećanja kod nas je vrlo problematična. Zbog takve kulture sećanja koju mi imamo i koju ne negujemo, mi se danas poigravamo sa fašističkim simbolima u ovom gradu gde je streljano više od 12000 samo na Bubnju, a da ne pričamo o logoru na Crvenom Krstu, o celoj Srbiji, o antifašističkoj borbi ovog naroda. Trudimo se da ovim polaganjem venaca, obilaženjem spomenika, obeležavanjem godišnjica podsećamo naš narod i mlade generacije da znaju kakve smo mi probleme imali kao država, da ko ne uči iz istorije ne može da ide u budućnost, rekao je Novaković.

Mi smo se danas okupili na ovom svetom mestu da odamo poštu našim palim pripadnicima, našim herojima koji su branili svetu zemlju Košare i ne samo Košare već i duž državne granice sa Albanijom, rekao je veteran 63. padobranske brigade Ivan Krstić. To su bili mladići u proseku od 18 do 23-24 godine i nisu znali za strah. Znali su samo da nema nazad, iza je Srbija. Nažalost, u tim borbenim dejstvima stradalo je i 108 naših pripadnika i ja im se ovim putem obraćam- Braćo, nismo vas zaboravili, neka vam je večna slava i hvala! Živela Srbija! To su trenuci koji se ne zaboravljaju, mi ih i dan danas preživljavamo nakon tih katastrofalnih događaja. Ja sam tada bio na graničnom kamenu, 98. godine, rekao je Krstić.

Podsećamo, bitka je počela 9. aprila 1999. godine, na Veliki petak, i trajala puna dva meseca. To je bilo vreme žestokih okršaja, pod stalnim NATO bombardovanjem, i u nemogućim uslovima za odbranu. Počela je snažnim udarom iz vazduha i sa distance po svim objektima infrastrukture koji sa prostora centralne Srbije izvode na prostor KiM, uz elektronsko ometanje svih veza. Prvi i najteži udar primili su vojnici na karauli Košare i Morina iz sastava Prve granične čete 53. graničnog bataljona. Zapravo, bitka u rejonu Košara počela je još 1997. godine, intenzivirala se 1998. a kulminirala 9. aprila 1999. i trajala do 14. juna.