„Na kućnom pragu“: Terenski rad pokazao razmere neprijavljenog nasilja u ruralnim sredinama

Konferencija za medije na kojoj su predstavljeni rezultati pilot-projekta „Na kućnom pragu“, usmerenog na unapređenje podrške ženama koje trpe nasilje, posebno u ruralnim i manjim sredinama Nišavskog i Topličkog okruga, održana je u Nišu, na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra.

Tokom projekta realizovane su tribine i terenski rad u više lokalnih zajednica, uz anonimne ankete i poverljive razgovore sa učesnicima. Na početku tribine, učesnicima je prikazan kraći prilog o statistici i oblicima nasilja.

Predstavljeni podaci ukazuju na to da nasilje nad ženama, naročito psihičko i ekonomsko, i dalje u velikoj meri ostaje neprijavljeno, najčešće zbog straha od osude sredine, gubitka ekonomske sigurnosti i nepoverenja u institucije.

Aktivnosti projekta „Na kućnom pragu“ sprovedene su kroz multisektorsku saradnju sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Nišu, Centrom za socijalni rad Niš i Sigurnom kućom Niš.

Projekat je realizovan uz finansijsku podršku Kabineta ministarke zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog osnaživanja žena, kao i u saradnji sa relevantnim institucijama na lokalnom nivou.

Danas ne predstavljamo samo rezultate jednog projekta. Tokom prethodnih meseci obišli smo više sela, vodili razgovore, držali radionice i u neposrednom kontaktu razgovarali sa oko 200 žena, ali je bilo i muškaraca, čiji se odziv povećavao na svakoj sledećoj tribini. To nam govori da je zajednica spremna da se menja i da teme nasilja više nisu “ženska tema”, nego društvena tema, zajednička tema i da se naučeni obrasci mogu i moraju menjati. Statistika koju smo prikupili nije statistika za izveštaj- to je slika realnog života.

Tribina u Humu

Najpre, 57% žena u anonimnim anketama je potvrdilo da su lično doživele nasilje. To je ozbiljan alarm, posebno u ruralnim sredinama gde je pristup institucijama otežan, a stigma veća.

Tribina u Humu

Međutim, jednako zabrinjava podatak o normalizaciji nasilja. Mnoge žene su odgovorile da je vika “normalan način komunikacije”, da “mora da se zna ko je glava kuće”, ili da ne žele da prijave sina i snaju koji im oduzimaju penziju. Ovakve izjave pokazuju koliko je duboko nasilje utkano u svakodnevne obrasce ponašanja i koliko je važno raditi na prepoznavanju ekonomskog i psihičkog  nasilja.

Posebno ističem da 80% žena ne prepoznaje ekonomsko nasilje. To je oblast u kojoj je potrebna dodatna edukacija i snažnija prisutnost institucija, saopštila je koordinatorka projekta Ljudmila Ristić Miladinović.

Tužilac OJT u Nišu Marija Cvetković kazala je da rezultati koje danas razmatraju nisu samo podaci. Oni predstavljaju jasnu sliku prepreka sa kojima se žene u ruralnim sredinama susreću kada pokušaju da prijave nasilje. Kroz ovaj projekat razgovarali smo sa oko 200 žena i veliki broj njih otvoreno je ukazao na ono što ih najviše koči: strah, nepovrenje i osećaj da su institucije daleko.

Na terenu smo često čuli uverenje da sudski postupci traju dugo. Važno je reći da je to predrasuda. U predmetima nasilja nad ženama i decom radi se hitno, prioritetno i sa ubrzanim rokovima. Naš pravni sistem u ovim slučajevima reaguje brzo i jasno, ali zajednica to ne zna, što stvara pogrešnu sliku i dovodi žene u zabludu.

Još jedan izuzetno važan izazov jeste uverenje da se u malim mestima anonimnost ne može sačuvati, da se “sve sazna”. Čak 63% žena je navelo ovo kao prepreku za prijavu nasilja. To je pitanje koje se ne rešava samo formalnim procedurama, već prisustvom institucija u samoj zajednici i izgradnjom poverenja kroz direktne razgovore.

Tribina u Žitorađi

Zanemarivanje i ekonomsko nasilje nad starijim ženama jedan je od najčešćih, a istovremeno i najmanje prepoznatih oblika nasilja. Priče žena koje govore da im sinovi i snaje preuzimaju penzije, ograničavaju finansije i njihovu osnovnu samostalnost jasni su pokazatelji da se radi o teškoj povredi dostojanstva, a ne o “porodičnoj svakodnevnici”, rekla je Lidija Stanković, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad u Nišu.

Druga važna dimenzija koju smo uočili jeste normalizacija psihičkog nasilja. Generacijama se prenosi uverenje da je vika normalna, da je kontrola opravdana, da je ćutanje očekivano. Takvi obrasci stvaraju krug tišine koji je teško prekinuti bez kontinuiranog prisustva stručnih službi.

Zato socijalni rad ne može biti ograničen na kancelarije. Potrebni su mobilni timovi, redovne posete selima, prisustvo na terenu, razgovori u domovima kulture, školama, parohijskim domovima. Tek tada možemo reći da smo zaista dostupni onima kojima smo potrebni.

Anketiranje žena na tribini

Posebno zabrinjava to što veliki broj starijih žena ne prepoznaje ekonomsko nasilje, kao što su i koleginice navele, iako ga svakodnevno trpi. Mnoge ne žele da prijave sinove ili snahe koji ih zanemaruju, uzimaju im penzije ili ograničavaju finansijsku slobodu, jer smatraju da “tako treba”, navela je direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić.

Ohrabruje, međutim, porast broja muškaraca koji su prisustvovali tribinama. Njihovo interesovanje pokazuje da se stavovi menjaju i da postoji spremnost da se sluša, razume i govori o problemu koji se tiče svih nas.

Zadatak Sigurne kuće je da i dalje bude prostor sigurnosti, razumevanja i podrške. Ali ovaj projekat nam je pokazao da moramo biti i prisutni u zajednici, pre nego što žene dođu do nas.

Tribina u Gadžinom Hanu

Nastavićemo da radimo zajedno sa institucijama, jer jedino zajedničkim delovanjem možemo obezbediti život bez straha za svaku ženu, u svakom selu, kazala je Šćekić.

Posebno je istaknuto da su upravo neposredni susreti u lokalnim zajednicama doveli do konkretnih pomaka- nakon pojedinih tribina, žene su se prvi put odlučile da govore o nasilju koje trpe, što će, verovatno, dovesti i do zvaničnih prijava nasilja. Ovi podaci potvrđuju da informisanje i stvaranje bezbednog prostora za razgovor predstavljaju ključni prvi korak ka zaštiti žrtava.

Tribina u Humu

Na konferenciji je naglašena važnost multisektorske saradnje između institucija sistema i organizacija civilnog društva. Predstavnici Tužilaštva, Centra za socijalni rad i Sigurne kuće govorili su o ulozi svojih institucija, kao i o značaju terenskog rada u izgradnji poverenja građana u sistem zaštite.

Zaključeno je da projekat „Na kućnom pragu“ pokazuje koliko je važno izaći iz kancelarija i približiti se ženama koje žive u izolovanim sredinama, gde je nasilje često „nevidljivo“.

Organizatori su najavili nastavak aktivnosti, sa ciljem da se rezultati terenskog rada pretoče u preporuke za unapređenje lokalnih i nacionalnih politika u oblasti zaštite od nasilja.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Kabineta ministarke Tatjane Macure, Tužilaštva, MUP-a, Grada Niša, direktori javnih ustanova, studenti i profesori Visoke škole za kriminalistiku i bezbednost.