Mesto gde se čuva prvi napravljeni automobil u istoriji čovečanstva

Posetili smo čuveni Muzej Mercedes-Benca u Štutgatu, zdanje sa DNK arhitekturom koje čuva početak automobilske ere i pogled u budućnost

Kada dođete u Štutgart, zakoračili ste u kolevku automobilizma.

Iako Nemačka ponosno čuva istoriju giganata poput BMW-a i Porschea, futurističko zdanje Mercedes-Benz muzeja predstavlja apsolutni vrhunac za svakog ljubitelja četvorotočkaša.

Sa impresivnih 16.500 kvadratnih metara i devet nivoa, ovo nije samo izložbeni prostor, već vremenska mašina koja vas vodi kroz emotivno i tehnološko putovanje dugo vek i po.

Zgrada muzeja je arhitektonsko čudo inspirisano dvostrukom spiralom DNK lanca, što simbolizuje da je inovacija utkana u genetski kod ovog brenda.

U unutrašnjosti ne postoje klasični ravni zidovi niti zatvorene prostorije.

Zanimljivo je da zgrada krije i jedan svetski rekord: u slučaju požara, ventilacioni sistem stvara najveći veštački tornado na svetu (visok 34,4 metra) koji usisava dim i izbacuje ga kroz krov, štiteći neprocenjive eksponate.

Putovanje kroz ovaj hram automobila počinje futurističkim liftom koji vas, klizeći uz zid, podiže posetioce na najviši deveti sprat, odakle se, prateći spiralne rampe, spuštate hronološki kroz vreme, od vizionarskih početaka do digitalne ere.

Sve počinje te 1886. godine, kada nemački inženjer Karl Benz patentira svoju motornu trokolicu (Motorwagen).

Tako konstruisano vozilo, poznato pod nazivom Benz Patent-Motorwagen, zauvek je promenilo ljudsku istoriju i označilo početak ere modernog saobraćaja.

Karl Benz nije samo ugradio motor u već postojeću drvenu kočiju, već je konstruisao potpuno novo, integrisano vozilo. Njegov dizajn je bio inspirisan biciklizmom, koji mu je bio veliki hobi.

Vozilo je imalo tri točka sa čeličnim žicama i punom gumom, jer Benz tada nije bio zadovoljan sistemom upravljanja za vozila sa četiri točka.
Pokretao ga je jednocilindrični četvorotaktni motor zapremine 954 kubika.

Motor je razvijao jedva 0,75 do 0,8 konjskih snaga.
Maksimalna brzina koju je ovaj „motorni tricikl“ mogao da postigne bila je svega 16 km/h.

Međutim, svet je bio skeptičan. Ljudi su se plašili te „bučne skalamerije“ koja ide bez konjske zaprege, panično bežeći u strahu od mašine koja prolazi ulicom. Njegov izum je bio pred propašću, a Karl na ivici odustajanja.

Tada na scenu stupa njegova supruga Berta Benz.
Jednog avgustovskog jutra 1888. godine, bez znanja svog muža, Berta je uzela automobil, sela u njega sa dvojicom sinova i krenula na put dug 106 kilometara do rodnog Pforzhajma, kako bi posetila majku. To je bila prva vožnja na duge staze u istoriji.

Berta nije bila samo vozač, bila je i genijalni mehaničar na drumu. Kada je pumpa za gorivo zakazala, očistila je svojom ukosnicom.
Kada se ogolila žica za paljenje, izolovala je svojom podvezicom. Kada su kočnice popustile, posetila je lokalnog obućara i tražila da joj zakuje komade kože na kočione blokove, što znači da je izumela prve kočione obloge.

Gorivo (petrolejski etar Ligroin) kupovala je u apotekama, koje su tako preko noći postale prve benzinske pumpe na svetu.
Njen poduhvat je dokazao svetu da automobil ima budućnost. Danas u muzeju, ispred prve knjige narudžbina iz 1886. godine, stoji sećanje na Bertu, ženu bez čije hrabrosti brend Mercedes verovatno nikada ne bi postojao.

Dok je Karl Benz razvijao svoj biznis, na drugoj strani Nemačke, Gotlib Dajmler i njegov partner Vilhelm Majbah ( Maybach) radili su na lakšim i bržim motorima.

Majbah je bio genije iz senke, nazivan „kraljem konstruktora“. On je pomerio automobile iz ere „kočija bez konja“ u eru modernog dizajna, postavio je motor napred, spustio težište automobila i izumeo saćasti hladnjak koji se koristi i danas.

U ovu priču se tada uključuje Emil Jelinek, austrijski biznismen i strastveni trkač koji je naručivao Majbahove automobile.

Jelinek je bio ubeđen da automobili moraju imati lepše i zvučnije ime na tržištu.

Godine 1900. naručio je novu seriju sportskih automobila pod jednim uslovom: da ponesu ime njegove ćerke, koja se zvala Mercedés (što na španskom znači „milost“).

Automobil je postigao neviđen uspeh na trkama, a ime „Mercedes“ je toliko opčinilo javnost da je kompanija odlučila da ga trajno zadrži.

Sudbinsko spajanje Dajmlerove i kompanije Benz 1926. godine rodilo je ime koje danas prepoznaje svaka osoba na planeti, Mercedes-Benz.

Ime Majbah ( Maybach) ostalo je rezervisano za ultra luksuzni podbrend koji i danas predstavlja vrhunac prestiža.

Spuštajući se niz muzej, hronologija vas vodi kroz mračne periode svetskih ratova, rekonstrukciju i zlatno doba auto-moto sporta.

Posetioci ovde mogu birati između dve isprepletane rute: tura „Legenda“ vodi vas kroz istorijski razvoj  brenda, dok tura „Kolekcija“ tematski prikazuje namenska vozila, od prvih autobusa i istorijskih vatrogasnih kamiona, do Papa-mobila i automobila koje su vozili svetski lideri.

Poseban nivo posvećen je trkačkoj istoriji i čuvenim „Srebrnim strelama“. Legenda kaže da su 1934. godine na stazi Nirburgring mehaničari morali da ogule belu boju sa automobila sve do golog aluminijuma kako bi zadovoljili težinsko ograničenje trke.

Automobil je zasijao u srebrnoj boji, pobedio, i tako je rođen mit koji se u muzeju proteže sve do modernih F1 bolida koje je vozio Luis Hamilton.

Ovde je i prepoznatljiv sivi model sa vratima koja se otvaraju nagore, legendarni Mercedes-Benz 300 SL „Gullwing“ (Galebova krila).

Suprotno modernim superautomobilima, gde su ovakva vrata čist luksuz, na modelu 300 SL ona su bila tehnička neophodnost. Automobil je napravljen na bazi trkačkog modela i imao je izuzetno visoku i čvrstu rešetkastu šasiju duž pragova. Zbog toga, klasična vrata nisu mogla da se ugrade, pa su inženjeri morali da ih pričvrste za krov.

Pošto su pragovi automobila bili veoma visoki i široki, ulazak u kabinu je bio prava umetnost. Da bi vozač uopšte mogao da sedne, volan je imao mehanizam koji mu je omogućavao da se „preklopi“ ili potpuno pomeri u stranu.
Pored zanimljivog izgleda, ovo je bio prvi serijski automobil na svetu sa četvorotaktnim motorom koji je koristio direktno ubrizgavanje goriva, što mu je u to vreme (1954. godine) omogućavalo neverovatnu brzinu od preko 260 km/h i bio najbrži serijski automobil na svetu.

Godine 1954. prosečan porodični auto u Evropi imao je jedva 30 do 45 konjskih snaga i jedva je prebacivao 100 km/h. Ovaj Mercedes je imao 215 konjskih snaga. To je kao da danas kupimo automobil koji m razvija brzinu od 600 km/h, dok svi ostali idu 130.
Taj sivi auto sa vratima nagore zbog toga je dobio status legende u muzeju. Mercedes 300 SL „Gullwing“ nije bio običan porodični auto, već „Formula 1“ tog vremena.

Iako je napravljen u svega 1.400 primeraka, odmah je postao statusni simbol. Vozile su ga najveće zvezde tog doba, poput Klarka Gejbla, Sofije Loren i Elvisa Prislija.

U Mercedes-Benz muzeju, ovaj model ima posebno i počasno mesto u zoni „Legende“, gde je izložen upravo u svojoj najslavnijoj, metalik-sivoj boji sa podignutim vratima koja privlače pažnju posetiocima.

Od prve drvene trokolice koja je plašila prolaznike, hrabre Berte Benz koja u rano jutro prva osvaja drumove, devojčice Mercedes čije je ime postalo sinonim za luksuz, preko krilatog 300 SL-a koji je prkosio vremenu, pa sve do modernih Formula 1 bolida, ovaj muzej je dokaz da granice postoje samo na papiru.

Sa svojim veštačkim tornadom koji čuva eksponate i DNK arhitekturom, ovo zdanje u Štutgartu nateraće vas na razmišljanje o tome koliko je važno ne odustajati, a ako i pomislite da je nešto nemoguće, samo se setite da je ovaj brend pre 70 godina napravio auto koji juri 260 na sat!

Bez obzira na to da li ste ljubitelj automobila ili ne, ovaj muzej u Štutgartu vas neće ostaviti ravnodušnim. To je mesto koje jednostavno morate posetiti bar jednom u životu.