Dvorac Belvedere:Zlato, barok i zabranjena ljubav
Postoje mesta na mapi Evrope koja ne posećujete samo da biste ih štiklirali na listi putovanja, već da biste u njima nešto osetili.
Jedno od njih je dvorac Belvedere, barokni dragulj ušuškan u srcu Beča koji već vekovima priča priču o raskoši, moći i besmrtnoj umetnosti.
Kada kročite kroz njegove gvozdene kapije, brzi ritam modernog grada naglo utihne. Pred vama se otvara vizuelna simfonija savršeno podrezanih živica, mitoloških skulptura i kaskadnih fontana koje spajaju dve velelepne palate.
Šetnja ovim vrtovima, s kojih se pruža čuveni vidik po kojem je kompleks i dobio ime, savršena je uvertira za ono što vas čeka unutra.
Dok je Donji Belvedere nekada bio oaza privatnosti princa Eugena Savojskog, a raskošna Mermerna dvorana Gornjeg Belvederea mesto gde je 1955. godine potpisana nezavisnost moderne Austrije, ono što danas najviše privlači milione posetilaca jeste njegova neprocenjiva umetnička riznica.
Belvedere je danas jedan od najznačajnijih muzeja na svetu, a njegova stalna postavka vodi vas na putovanje kroz vekove stvaralaštva. Prolazeći kroz salone, susrešćete se licem u lice sa dramatičnim delima Egona Šilea, nemirnim potezima četkice Vinsenta van Goga i impresionističkim baštama Kloda Monea.
Ipak, srce ove palate kuca u znaku Gustava Klimta, pošto muzej čuva najveću zbirku njegovih dela na svetu. U centru te zbirke nalazi se ona zbog koje vreme na trenutak stane, kultni „Poljubac”. Stajati ispred ovog remek dela je iskustvo koje nijedna replika ne može da prenese. Uživo, njegovi zlatni listići hvataju svetlost na gotovo magičan način, dok dva tela zrače bezvremenskom nežnošću.
Međutim, iza ovog i drugih Klimtovih dela u Belvederu, poput čuvene „Judite”, krije se veo tajni i zabranjene ljubavi. Veruje se da je muza iza ovih platna bila Adela Bloh-Bauer, udata žena iz bečkog visokog društva s kojom je ekscentrični slikar godinama održavao tajnu i skandaloznu romansu. Pogled na ove slike zato nije samo estetski užitak, već i svedočanstvo o strasti koja je prkosila svim pravilima tog vremena.
Slika na zidu koju devojka posmatra na našoj fotografiji je „Nevesta” (Die Braut), takođe delo Gustava Klimta.To je jedno od njegovih najintrigantnijih i najznačajnijih ostvarenja, jer je reč o poslednjoj velikoj slici na kojoj je radio. Slika je ostala nedovršena na štafelaju u njegovom ateljeu kada je iznenada preminuo 1918. godine. Upravo zbog toga što nije završena, ona ima ogromnu vrednost za istoričare umetnosti i posetioce jer se na njoj jasno vidi Klimtov proces rada. Na pojedinim delovima platna još uvek se vide samo skice olovkom i čist ugalj, dok su drugi delovi potpuno završeni eksplozijom živih boja.
Dakle, Belvedere nije mesto kroz koje treba žuriti, to je prostor gde se umetnost proživljava, a spoj barokne arhitekture, zabranjenih priča i sjaja bečkog zlata ostavlja trag u sećanju koji traje zauvek.
