Preslabe kazne za nasilne učenike, ugrožen autoritet profesora

Sve je više nasilja, kako među vršnjacima, tako i učenika nad profesorima. Poslednji primer napada grupe učenika na profesorku u Tehničkoj školi u Trsteniku ukazuje na to da se nešto hitno mora promeniti i da se nasilje mora oštrije sankcionisati jer se nasilje iz škola preliva na ulice, stadione, porodicu. Napad i ponižavanje profesorke kojoj učenik izmiče stolicu i ona pada, uznemirio je javnost Srbije.

Mirjana Radojević, psiholog  u OŠ Sveti Sava u Nišu kaže da smo svi svedoci učestalih pojava nasilja učenika prema svojim profesorima, pre svega u srednjoj školi.

– To je jedna mnogo strašna pojava koja sve nas, prosvetne radnike, rečeno običnim jezikom, baca u očaj, znajući da tu ne postoje adekvatne metode kažnjavanja i da je to nešto što traje i što se zaista širi poput požara. Da bi dete bilo urednog ponašanja u školi, da bi dete još u osnovnoj školi pokazivalo društveno prihvatljive oblike ponašanja, jako je važno da ga roditelji pripreme za polazak u školu. Pripreme ne znače samo da će dete znati fizički, tehnički da piše slova itd, već je mnogo važnije da ga roditelji pripreme, da razviju empatiju kod njega, da razviju osećaj za timski rad, za poštovanje različitosti, da roditelji kod deteta razviju veštine komunikacije, znači- socijalnu inteligenciju.

– Jedan dobar deo dece, a ja sam psiholog i moram to da kažem jer sam svedok tome, kaže Radojević, nažalost, dolazi na ovaj način u školu, nepripremljeno i onda tu imamo jednu dobru bazu za kasnije razvijanje nepoželjnih oblika ponašanja. Ukoliko roditelji, prezauzeti svojim obavezama i poslom, zanemaruju ponašanje svoje dece, ne dolaze na pozive nas iz škole da razgovaramo o problemima koje imaju njihova deca, mi onda imamo problem. Ograđujem se ovom prilikom, kažem da je najveći deo roditelja odgovoran, kada govorimo o deci koja prave neke probleme, a s druge strane, imamo roditelje koji ne da zanemaruju svoju decu, već ih prezaštićuju i koji ih uvek, apsolutno i bespoštedno pravdaju za sve što urade. I jedno i drugo jeste vetar u leđa deci za nasilno ponašanje. Samim tim, kad ta deca iz osnovne škole pređu u srednju, oni rastu i usložnjavaju se i oblici i načini ispoljivanja nasilničkog ponašanja, tako da ovde, u ovom slučaju, imamo jedan strašan, jeziv slučaj nasilja koji kombinuje više različitih vrsta nasilja.

– Znači, prvo imamo fizičko nasilje. Pažljivo sam odgledala snimak koji se pojavio, profesorka je na sreću prošla bez težih povreda, ali je ona mogla da udari glavom o katedru, mogla je da udari glavom u pod, tu je moglo da se desi svašta. Znači, tu decu apsolutno nije zanimalo šta će biti, oni su bili centrirani i fokusirani na sopstvene potrebe. Oni su to u tom trenutku nazivali šalom, oni su hteli da se zabave i apsolutno nisu svesni i nisu rasli sa idejom da između šale i onog čime ta šala povređuje druge ljude stoji tanka linija. Znači, deca apsolutno nisu bila svesna te činjenice ili su pak to radili namerno, iz ko zna kojih razloga, da svojoj profesorki napakoste. Osim fizičkog povređivanja i potencijalnog fizičkog povređivanja, jeste i činjenica da su oni snimali sve to, da su distribuirali snimak tako da tu imamo i elektronsko nasilje, imamo ponižavanje žene jer to je dodatna viktimizacija koleginice čiji se snimci provlače i videla ih je praktično cela Srbija. Celokupna naša prosvetna javnost je u šoku.

– Kao psiholog, u ime kolega i svoje ime prenosim najveće poštovanje i podršku koleginici da se izbori sa ovim na najbolji mogući način, odnosno da ona  sama u sebi, lično, prevlada teškoće i poniženja koje je doživela. Fizičke povrede su u ovom slučaju manje važne.

Šta sada uraditi?

– Koliko sam mogla da vidim, radi se o učenicima trećeg razreda srednje škole, to su otprilike sedamnaestogodišnjaci koji su itekako krivično odgovorni kao maloletnici. Mi imamo i maloletničko pravosuđe, tako da s jedne strane imamo sankcije koje će oni snositi u školi i s druge strane, s obzirom na to da je slučaj prijavljen Višem javnom tužilaštvu, sankcije koje će snositi ako tužilaštvo pokrene postupak protiv njih. Mislim da treba i da bi to bilo i neophodno obavezno.

Ovo se zapravo tretira kao takozvana povreda zabrane i u slučaju povrede zabrane istog trenutka se u školi pokreće vaspitno disciplinski postupak protiv učenika, naglašava psihološkinja Mirjana Radojević. Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, zlostavljanja i zanemarivanja u njihovoj Tehničkoj školi, kako sam pročitala, već je pokrenuo tu proceduru. Vaspitno disciplinski postupak je jedna ozbiljna situacija, to je stvar na najvišem nivou koja može da se desi u jednoj školi i tu mogu da se donesu različite odluke i različite kaznene mere, konkretno u srednjoj školi od opomene, od ukora do izbacivanja iz škole.

Pored sankcija, kako se može pomoći deci sa takvim ponašanjem, da se vrate na pravi put?

– Koliko sam pratila, Tim za zaštitu u njihovoj školi već je napravio takozvani individualni plan zaštite za te učenike. Kad se desi nasilje u školi, bez obzira na kom nivou, izrađuje se individualni plan zaštite, kako za žrtvu, tako i za nasilnika. Smatra se i treira tako da su to deca, učenici, da je i jednima i drugima potrebna podrška, što je tačno. Ta podrška, u školi konkretno, podrazumeva pojačan rad sa tim učenicima, što znači da se tu obavezno uključuje stručna služba. Ne znam da li su ti roditelji učinili neki propust, ali je sasvim sigurno da jesu u vaspitanju svoje dece, tako da je i njima potrebno da se radi, sa porodicom. Isto tako, stoji kao informacija, da je sve prijavljeno i Centru za socijalni rad, što je obaveza škole. U Centru za socijalni rad postoje timovi koji se u ovakim slučajevima uključuju u rad sa decom, kaže Radojević. Treće je pravosuđe, tako da postoji podrška iz tri ugla i iskreno se nadam da će sve to da profunkcioniše, mada je sa sedamnaestogodišnjacima mnogo teže raditi nego kada je to slučaj sa učenicima u osnovnoj školi-te se stvari menjaju dok su oni mali.

– Mi smo svakodnevno svedoci emitovanja različitih medijskih sadržaja u kojima se promoviše nasilje – tu su rijaliti programi, filmovi sa nasilničkim sadržajem, različite društvene mreže, video igrice u kojima se deci približavaju takvi sadržaji, tako da deca rastu sa saznanjem da to možda nije nešto strašno, da je to zabavno, da je to u redu. To utiče na njihovu svest, savest, utiče na nedostatak empatije, a takva deca inače imaju problema sa empatijom. I onda se desi da oni urade to što urade, a onda, umesto da se pokaju, da u tom trenutku shvate šta su uradili, oni se posle pet minuta smeju. Znači, ta neadekvatna emocionalna reakcija na događaj je vrlo zabrinjavajuća. Negde se promoviše nasilje, negde toleriše, negde je nasilje okarakterisano kao mogućnost zabave kao što je u rijaliti programima, što je zaista mnogo strašno i treba raditi sistemski.

Poznati niški advokat Filip Domazet kaže da je ovde reč o krivičnom delu zlostavljanje i mučenje jer u ovom slučaju imamo radnju poniženja profesorke koja je snimljena.

– Tu je i lice koje je snimalo, neovlašćeno pribavilo i distribuiralo video materijal bez saglasnosti oštećene profesorke. Za ova dela nisu zaprećene velike zakonske kazne, za krivično delo zlostavljanje i mučenje do godinu dana zatvora. Ovde imamo maloletne učinioce dela, koji su u grupi starijih maloletnih lica i kojima apsolutno mogu da se izreknu i teže sankcije koje su predviđene za maloletnike. U slučaju da je neko od njih možda punoletan, onda će mu se suditi kao i svakom građaninu ove zemlje, mada, u principu, može i da se prema starijim učiniocima tj. puno mlađim punoletnim licima primeni Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

– Vaspitne mere, pojačan nadzor roditelja, sudski ukor po predlogu Višeg tužilaštva, čak i upućivanje u vaspitno popravnu ustanovu, to su realne sankcije, naročito ako se radi o povratnicima u vršenju maloletničkih dela, kaže advokat Domazet. Smatram da ovakve pojave društvo treba da uvidi i sankcioniše adekvatno jer uzimaju maha i država mora tome da stane na put. Do sada je postojalo nasilje između maloletnih lica, a sad prelazi i na profesore, na lica koja treba da im budu autoritet i mislim da ovakve stvari i treba da budu kažnjene. Naravno, opet se radi o mladim ljudima i treba biti oprezan u pogledu sankcija, jer one bi trebalo da deluju preventivno na njih, ističe Domazet.

Da li u ovakvim situacijama mogu i roditelji snositi posledice, biti kažnjeni na neki način, kada govorimo o starijim maloletnicima?

– Da. Njihova odgovornost je najpre imovinsko pravna, a naravno da do punoletstva deteta roditelji takođe snose odgovornost za učinjena krivična dela svoje maloletne dece. Ovde, u konkretnom slučaju, svakako roditelji neće odgovarati s obzirom na to da oni (učenici) mogu da odgovaraju pred zakonom, kaže advokat Filip Domazet.

Sindikati prosvetnih radnika najavljuju da će ovog puta biti dosledni u odbrani ugleda i časti profesije i da će već u toku naredne nedelje zahteve predati resornom ministarstvu.

Vladan Ćirić, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Niša kaže da u poslednje vreme nastavnici imaju velikih problema. Problem u Trsteniku prelio je čašu i sada je momenat kada svi treba da se mobilišemo, jer u protivnom, imaćemo velike probleme.

– Sindikati već duže vreme traže status službenog lica za prosvetne radnike, tražimo pooštravanje tih sankcija za prestupnike jer u školama postoje timovi za nasilje koji rešavaju probleme i tu postoji ukor direktora, ukor nastavničkog veća, izbacivanje iz škole ukoliko se radi o srednjoj školi, ali realno, to je dalo vrlo slabe rezultate. Pretpostavljam i da u ovom, poslednjem slučaju iz Trstenika, da je reč o đacima koji duže vreme prave probleme nastavnicima škole.

Na pitanje da li postoji možda čak i strah od pojedinih učenika, Ćirić odgovara:

– Kako da ne. Poslednjih godina, prosvetnim radnicima su bukvalno odsečene ruke. Učenik koji je spreman na jedno onakvo delo, njega ne zanima ni izbacivanje iz škole, ni ukor odeljenskog starešine, direktora, niti ih pogađa. Potrebno je to rešiti na drugačiji način, kazniti roditelje, pooštriti kaznenu politiku prema prestupnicima, jer jednostavno ovo postaje društveni problem. To nije problem prosvetnih radnika, već celog društva, jer se nasilje sa ulice prenosi u školu, iz škole na ulicu, na stadione… jednostavno nećemo moći da funkcionišemo normalno.

– Ako nastavnik u školi treba da se fokusira na to da samo održi neki mir i da sačuva svoju bezbednost – šta je ostalo od obrazovanja? Šta će naučiti ti učenici? Jednostavno smo primorani da vodimo računa da nam učenici živi i zdravi odu iz škole i to je najvažnije sada, obrazovanje je na drugom mestu, kaže Ćirić.

Građani Niša koje smo anketirali, složni su u oceni da su za loše ponašanje dece i učenika krivi i odgovorni isključivo roditelji. Saša Velikić kaže da nasilnike treba isterati iz škole bez prava da ikada završe srednju školu. Jelena Pavlović smatra da roditelje treba debelo kazniti i naplatiti enormno visoke kazne, kako bi uticali na druge roditelje da se više posvete deci i njihovom vaspitavanju. Slično mišljenje iskazala je i Sandra Stanković koja kaže da je majka dvoje male dece, da slobodno vreme provodi sa decom, razgovarajući sa njima, a ne gledajući u mobilne telefone.

– Krivim isključivo roditelje, vaspitanje svako iz kuće ponese. Kasnije, školovanjem se nadograđujemo, ali što od majke i oca ponesemo, prati nas celog života. Ova deca su bahata, bez emocija. Užasnulo me je smejanje, jezivo cerekanje na snimku dok žena pada sa stolice, u školi u Trsteniku. I vratiti dostojanstvo nastavnicima, kada su, kao u moje vreme, smeli i da podviknu i da čupnu za uvo nemirnog đaka, kaže naša sugrađanka.