Benefiti vožnje bicikle

Biciklizam može pomoći da se zaštitite od ozbiljnih bolesti kao što su moždani udar, srčani udar, neki karcinomi, depresija, dijabetes, gojaznost i artritis, zaključak je istraživanja australijskih lekara organizacije Better health.
Vožnja bicikla je zdrava, zabavna i oblik vežbanja sa malim uticajem za sve uzraste.
Biciklizam je lako uklopiti u vašu dnevnu rutinu vožnjom do prodavnica, parka, škole ili posla.
Da biste bili u formi i zdravi, morate biti fizički aktivni. Redovna fizička aktivnost može vam pomoći da se zaštitite od ozbiljnih bolesti kao što su gojaznost, bolesti srca, rak, mentalne bolesti, dijabetes i artritis. Redovna vožnja biciklom jedan je od najboljih načina da smanjite rizik od zdravstvenih problema.

foto: Freepik

Biciklizam je zdrava vežba sa malim uticajem u kojoj mogu da uživaju ljudi svih uzrasta, od male dece do starijih. Takođe je zabavno, jeftino i dobro za životnu sredinu.
Vožnja do posla ili do prodavnice je jedan od najefikasnijih načina da kombinujete redovnu vežbu sa svakodnevnom rutinom. Procenjuje se da oko milijardu ljudi svakodnevno vozi bicikle – za prevoz, rekreaciju i sport.

Biciklizam za zdravlje i kondiciju
Potrebno je samo dva do četiri sata nedeljno da biste postigli opšte poboljšanje zdravlja. Biciklizam je:
Mali uticaj – uzrokuje manje naprezanja i povreda od većine drugih oblika vežbanja.
Dobar trening mišića – vožnja bicikla koristi sve glavne mišićne grupe dok pedalirate.
Lako – za razliku od nekih drugih sportova, biciklizam ne zahteva visok nivo fizičke veštine. Većina ljudi zna da vozi bicikl i, kada jednom naučite, ne zaboravljate.
Dobro za snagu i izdržljivost – vožnja bicikla povećava izdržljivost, snagu i aerobnu kondiciju.
Koliko god želite intenzivan – vožnja bicikla se može za početak obavljati veoma niskim intenzitetom, ako se oporavljate od povrede ili bolesti, ali se može dograditi do zahtevnog fizičkog treninga.

Zabavan način da steknete kondiciju – avantura i zujanje koje dobijate spuštajući se niz brdo i boravak na otvorenom znači da je veća verovatnoća da ćete nastaviti da redovno vozite bicikl, u poređenju sa drugim fizičkim aktivnostima koje vas drže u zatvorenom ili zahtevaju posebno vreme ili mesta.
Vremenski efikasna – kao vid transporta, biciklizam zamenjuje sedeće vreme provedeno u vožnji motornih vozila ili tramvajima, vozovima ili autobusima zdravim vežbanjem.

Zdravstvene prednosti redovnog biciklizma
Biciklizam je uglavnom aerobna aktivnost, što znači da se vaše srce, krvni sudovi i pluća vežbaju. Dublje ćete disati, znojiti se i doživeti povećanu telesnu temperaturu, što će poboljšati vašu ukupnu kondiciju.
Zdravstvene prednosti redovnog biciklizma uključuju:
– povećana kardiovaskularna kondicija
– povećana mišićna snaga i fleksibilnost
– poboljšana pokretljivost zglobova
– smanjen nivo stresa
– poboljšano držanje i koordinacija
– ojačane kosti
– smanjen nivo telesne masti
– prevencija ili upravljanje bolestima
– smanjena anksioznost i depresija.
Gojaznost i kontrola težine
Biciklizam je dobar način da kontrolišete ili smanjite težinu, jer podiže brzinu metabolizma, gradi mišiće i sagoreva telesne masti. Ako pokušavate da smršate, biciklizam se mora kombinovati sa planom zdrave ishrane. Vožnja bicikla je udoban oblik vežbanja i možete da promenite vreme i intenzitet – može se polako povećavati i menjati kako vam odgovara.
Istraživanja sugerišu da bi trebalo da sagorevate najmanje 8.400 kilodžula (oko 2.000 kalorija) nedeljno kroz vežbanje. Stalni biciklizam sagoreva oko 1.200 kilodžula (oko 300 kalorija) na sat.
Ako vozite bicikl dva puta dnevno, sagoreni kilodžuli se ubrzo zbrajaju. Britansko istraživanje pokazuje da će pola sata vožnje biciklom svakog dana sagoreti skoro pet kilograma masti tokom godine.
Kardiovaskularne bolesti i biciklizam
Kardiovaskularne bolesti uključuju moždani udar, visok krvni pritisak i srčani udar. Redovna vožnja bicikla stimuliše i poboljšava vaše srce, pluća i cirkulaciju, smanjujući rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Vožnja bicikla jača vaše srčane mišiće, smanjuje puls u mirovanju i smanjuje nivo masti u krvi. Istraživanja takođe pokazuju da su ljudi koji voze bicikl na posao dva do tri puta manje izloženi zagađenju od onih koji putuju na posao, pa je njihova funkcija pluća poboljšana. Dansko istraživanje sprovedeno više od 14 godina sa 30.000 ljudi starosti od 20 do 93 godine pokazalo je da redovna vožnja bicikla štiti ljude od srčanih bolesti.
Rak i biciklizam
Mnogi istraživači su proučavali vezu između vežbanja i raka, posebno raka debelog creva i dojke. Istraživanja su pokazala da ako vozite bicikl, šansa od raka creva se smanjuje. Neki dokazi sugerišu da redovna vožnja bicikla smanjuje rizik od raka dojke.
Dijabetes i biciklizam
Stopa dijabetesa tipa 2 se povećava i predstavlja ozbiljan problem za javno zdravlje. Smatra se da je nedostatak fizičke aktivnosti glavni razlog zašto ljudi razvijaju ovo stanje. Veliko istraživanje u Finskoj pokazalo je da ljudi koji voze bicikl duže od 30 minuta dnevno imaju 40 odsto manji rizik od razvoja dijabetesa.

Povrede kostiju, artritis i biciklizam
Biciklizam poboljšava snagu, ravnotežu i koordinaciju. Takođe može pomoći u sprečavanju padova i preloma. Vožnja bicikla je idealan oblik vežbanja ako imate osteoartritis, jer je to vežba sa malim uticajem koja malo opterećuje zglobove.
Biciklizam posebno ne pomaže osteoporozi (bolesti istanjivanja kostiju) jer to nije vežba sa opterećenjem.
Mentalne bolesti i biciklizam
Stanja mentalnog zdravlja kao što su depresija, stres i anksioznost mogu se smanjiti redovnom vožnjom bicikla. To je zbog efekata same vežbe i zbog uživanja koje vožnja bicikla može doneti.