Centar za obuku pasa u Nišu

Centar za obuku pasa u Nišu jedini je u Vojsci Srbije i ima najveću odgajivačnicu u zemlji, a verovatno i u regionu.

– Centar za obuku pasa je formiran 2020. godine. Centar na ovoj lokaciji datira od 1932. godine, a Centar za obuku pasa je nastavljač tradicije Centra za odgoj pasa koji je formiran 1957. godine, kaže komandant COP-a potpukovnik Zdenko Cvijetić. Spomen soba premala je za sve fotografije, pehare i priznanja. Fotografije podsećaju na brojne uspehe koje su ostvarili i ljude koji su radili u ovom Centru, lica koja su se obučavala, ali u svakom slučaju i naši psi tokom čitavog niza godina, ističe potpukovnik Cvijetić.

Ovaj Centar ima dugu tradiciju i sve to može da se vidi na ovim fotografijama. Nama najdraža je ona koja je otkrivena u Arhivu grada Niša, fotografija koja prikazuje defile vodiča i službenih pasa stare Jugoslovenske vojske iz 1937. godine u centru Niša.

Mnogo je nagrada i priznanja, ali da li biste izdvojili neku posebno dragu i značajnu?

– Osvojen je veliki broj pehara, tako da mi u ovoj prostoriji imamo samo deo pehara koji su naši psi i njihovi vodiči, dreseri, pomoćnici dresera osvojili. Po mom mišljenju, dva najznačajnija pehara su iz 1967. godine kada su prvi put naši psi učestvovali na takmičenju, to je uzgajivački par šarplaninaca koji su dobili Cacib nagradu i od novijih pehara, iz 2018. godine kada je naš pas Dren osvojio 1. mesto u kategoriji svih pasa koji su tog dana bili na takmičenju u Nišu.

Kojim se sve aktivnostima ovaj Centar bavi?

– Prevashodni zadatak Centra je obuka. Obuka vodiča pasa i pasa različitih kategorija. Pored obuke bavimo se i zdravstvenim zbrinjavanjem i uzgojem pasa. Ovo je jedna od najvećih odgajivačnica pasa na teritoriji Republike Srbije pa možda i šire, gde je zatvoreni sistem – od šteneta do odraslog psa, a jedan deo pasa po završetku radnog veka, vraća se ponovo ovde i posle toga ide na udomljavanje.

(na fotografiji je labrador Neo koji čeka na udomljavanje)

Kakva je saradnja sa sličnim centrima u regionu? Nedavno ste se vratili iz Italije.

– Saradnja je veoma dobra. Mi smo ove godine, pa i prošle, imali dosta obilazaka, poseta, međusobne saradnje gde smo se bavili strukom. Naši dreseri i naši veterinari su mogli da vide kako to rade u drugim zemljama i da vidimo gde smo mi. Mogu da vam kažem da veliko iskustvo imamo iz tih poseta, a u svakom slučaju smo i mi na veoma visokom nivou po tim pitanjima. Poslednji put smo bili u Italiji, pre toga u Austriji i otvoreni smo za saradnju sa svim armijama, vojskama u svetu.

Možete li nam ispričati neki zanimljiv detalj, pretpostavljam da ih ima puno?

– Ovde je puno detalja koji bi bili interesantni, mogao bih da vam pričam par dana. Jedan od detalja je svakako je i učešće naših šarplaninaca izložbama. Jedan od najpoznatijih pasa koji je ovde bio je pas Cal. Njegova fotografija je u mojoj kancelariji. Taj pas je na raznim takmičenjima, nacionalnim ili internacionalnim, pretpostavljao da će on da bude jedan od najboljih, tako da je pre samog početka takmičenja, on je uvek išao na mesto broj 1 za proglašenje pobednika.

Kapetan prve klase Aleksandar Ilić, komandir Čete za reprodukciju i uzgoj s ponosom naglašava da se njegova četa i on bave uzgojem i reprodukcijom službenih pasa, predresurom štenadi i prvoj, drugoj i trećoj fazi.

– Vojska Srbije ima odgajivačnicu u Centru za obuku pasa i najveću u Srbiji. U našoj odgajivačnici gaji se šarplaninac, nemački i belgijski ovčar i labrador. Najveća populacija pasa su nemački ovčari, belgijski ovčari i šarplaninci su negde na istoj lestvici i nešto malo imamo labradore. Naša odgajivačnica otvorena je prema svim civilnim strukturama za saradnju – po pitanju uslužnog parenja, razmene iskustava u vezi sa uzgojem, imamo saradnju sa Kinološkim savezom Srbije i učestvujemo na kinološkim manifestacijama. U ovoj godini postigli smo izuzetne rezultate na kinološkim manifestacijama. Po završetku radne karijere, psi stari oko 10 godina se udomljavaju.

U ovom trenutku, Centar za obuku pasa u Nišu ima pse koji čekaju novu porodicu, tako da se pozivaju svi ljubitelji pasa koji žele da imaju vrhunski dresiranog psa, savršenih karakteristika, da se jave i dođu po svog ljubimca, kaže kapetan Ilić.

U Centru postoji i Specijalistička vetrinarska ambulanta najvišeg nivoa, gde se dovode vojni psi iz cele Srbije, ukoliko njihove matične ambulante ne mogu rešiti zdravstveni problem. Doktorka Verica Cvijetić, upravnica, sa ljubavlju nam priča o psima o kojima brine sa svojim saradnicima. Na naše iznenađenje, objašnjava kako ih svaki pas poznaje i voli jer su sa njima od rođenja.

– Ne plaše nas se jer smo mi sa njima od trenutka kad kuja ostane gravidna, mi ih pratimo svakodnevno, i trenutak kada se rađaju i bukvalno od prvog dana do trenutka kada odu u jedinicu. Možda ne bih trebalo da kažem, ali oni obožavaju da se maze jer jednostavno osećaju tu ljubav koju im pružamo i oni nama isto tako vraćaju tako da mislim da je to neka vrsta obostrane ljubavi između nas.

Zastavnik Dejan Veličković je instruktor obuke u Četi za obuku. Dok strpljivo radi sa mladim vojnicima i psima, objašnjava nam koje vrste obuke postoje u Centru.

– Ovde kod nas obučavamo pse za čuvarsku službu, kao najprostiji oblik obuke, zatim pse za zaštitnu službu i pse za specijalna dejstva gde bismo ubrojili pse za protivterorističku borbu, pse za pronalaženje eksploziva, eksplozivnih naprava, mina, narkotika i tragačke pse.

Naša ekipa je prisustvovala izvođenju vežbe protivterorističkog napada u kojem su psi nepogrešivo izveli zadatak. Poput najboljih akcionih filmova, prisustvovali smo pokaznoj vežbi koja nas nije ostavila ravnodušnim. Imali smo i to zadovoljstvo da se igramo sa bebama labradorima koji će izrasti u vrhunski obučene pse.

Dve devojke rade, rame uz rame, sa kolegama dreserima. One su jedine koje se bave ovim poslom u Vojsci Srbije i ne kriju ponos i radost zbog te činjenice.

Anđela i Jana imaju 23, odnosno 24 godine i mnogo ljubavi za posao koji obavljaju. Ljubav prema psima razlog je služenja vojnog roka, kako bi se zaposlila baš ovde, kaže nam Jana Đorđević, pomoćnik dresera u drugom timu Čete za obuku. Na naše pitanje kako je raditi sa psima i nositi zaštitno odelo za markiranje, Jana odgovara:

– Ljubav prema psima je najpotrebnija u ovom poslu. Nije nimalo lako nositi zaštitno odelo, teško je, oblačimo ga svakog dana, ali sav napor nadjačava ljubav prema psima.

I njena koleginica Anđela Vasić, sa širokim osmehom odgovara na naše pitanje.

– Počastvovana sam i jako ponosna na svoju koleginicu i sebe što smo se kao žene ostvarile u ovom poslu.

Kako je raditi s psima?

– Odlično. Nekada, što se kaže, bolje i sa psima nego sa ljudima.

Na naše pitanje da li ima straha kada su vežbe dresure takve da ih psi napadaju, Anđela odgovara:

– Nema straha. To je neka doza adrenalina, ali strah ne postoji. To je prelep osećaj, zadovoljstvo, straha nema.Pronašla sam sebe u ovom poslu, tako da planiram da nastavim dalje.

Anđela, kako izgleda vaš radni dan sa psima?

– Čim dođem na posao, obiđem svog psa, kao i ostale pse na toj celini, nahranimo i napojimo svakog psa, gledamo da se neki nije razboleo, zatim ih izvedemo na poligon, svako svog psa. Malo se igramo, malo vežbamo i radimo.

I svako ima svog psa?

– Da, svako ima svog psa i radi sa njim svakog dana. Kada pas odlazi u neku jedinicu, to je najtužniji momenat jer se jako vežemo za njega, ali onda dođe drugi, mali i sladak, tako da popuni tu prazninu.

Ovde se na svakom koraku oseti ljubav psa prema čoveku, kao i ljubav zaposlenih u Centru prema psima. Kad smo završili snimanje intervjua, izlazeći iz Centra, osećaj smirenosti i zadovoljstva dugo nas je pratio.Ne sećam da mi je u skorije vreme neki od radnih zadataka tako prijao. Eto kako druženje sa psima utiče na ljude.