Danas je Veliki petak
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Na Veliki petak, ne peva se i ne veseli. Nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona, a mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju vaskršnja jaja.
Crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja. Štaviše, poželjno je ništa ne jesti ceo dan, može samo hleb i voda .
U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto (grob Hristov).
U nekim krajevima Srbije običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na kojem je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ona će biti ispunjena.
Običaji za Veliki petak
Prema narodnom verovanju, na Veliki petak se ne uzimaju igle i ekseri. Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati oštre predmete da se ne bi „povređivale Isusove rane“.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki četvrtak ili u petak, u danu kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.
Ove godine, Vaskrs, odnosno Uskrs u istom danu proslavljaju i pravoslavni i vernici katoličke veroispovesti.
