Kako zaštititi ženu od nasilnika u porodici?

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se danas, kada počinje i kampanja 16 dana aktivizma, koja se završava na Dan ljudskih prava 10. decembra.

Porodica je mesto gde svaka žena treba da se oseća najbezbednijom, najsigurnijom, kaže direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

Nažalost, to nije uvek tako i veliki broj žena upravo u svojoj porodici doživljava nasilje. Ono što najviše zabrinjava kod problema nasilja nad ženama je broj ubijenih žena. U proseku, na godišnjem novou, 20 do 30 žena izgubi život od posledica nasilja. Veoma često se dešava da žene ne prijavljuju nasilje, da o tome ćute, istuiče Ščekić. Pre svega, jer se boje nasilnika, često se nadaju da će se nasilnik promeniti, smatraju da je deci bolje da žive uz oba roditelja, a često je u pitanju i ekonomska zavisnost od nasilnika pa smatraju da neće moći da se izbore same za egzistenciju sebe i svoje dece. Sigurna kuća u Nišu postoji već 13 godina i nikada nije bila prazna. Do sada je 1350 korisnika bilo smešteno u Sigurnoj kući, a samo u ovoj godini bilo je smešteno 82 korisnika, tačnije 38 žena i 44 dece, kaže direktorka Sigurne kuće. Ove godine smo na smeštaju imali i dve žene sa invaliditetom. Naša najmlađa korisnica imala je 19 godina, a najstarija 74 godine. Ono što zapažamo jeste da i dalje žrtve nasilja u najvećem broju slučajeva same prijavljuju nasilje, a kao pomak primećujemo da se manji broj žena ponovo vraća kod nasilnika. Žrtve nasilja imaju sada veću podršku svoje primarne porodice, tako da se po izlasku iz Sigurne kuće veliki broj žena vraća kod svojih roditelja, što smatram da je rezultat toga što puno radimo na prevenciji i da smo dosta doprineli tome da se promeni društvena svest u odnosu na problem nasilja nad ženama, kaže Šćekić.

Najveći broj prijava za nasilje u porodici Centru za socijalni rad u Nišu stiže iz policije, kaže Dragana Stojanović iz Centra za socijalni rad Sveti Sava u Nišu i dodaje da se najveći broj prijava odnosi na prijave za nasilje nad ženama.

Prošle godine je bila 921 prijava i po sadašnjim podacima, tendencija je da će taj broj biti isti i u ovoj godini.

Ivana Milovanović, sudija Višeg suda u Nišu i koordinatorka Službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima u Višem sudu ističe da smo svi odgovorni za prijavljivanje nasilja, mislim na građane, komšije, rođake, poznanike, prijatelje, jer su sva relevantna istraživanja pokazala da se žrtva teško odvaži da prijavi nasilje i zato je bitno da u tom smislu mi reagujemo kada spoznamo da negde postoji opasnost od nasilja i to prijavljujemo. Jako je bitno da svi građani prijave nailje, da ne bi došlo do najgorih posledica, ubistava žena, istakla je Milovanović. Što se tiče pravne regulative, zaštite od nasilja prema ženama i devojčicama u Srbiji poslednjih godina je unaprešen sistem pravne zaštite. Mogu da kažem da je pravni okvir danas jako dobar. Svedoci smo da se sve češće govori o digitalnom nasilju, pa i prema ženama i to je sasvim logično, jer se naš život polako i prebacuje u taj digitalni svet, te je potrebno u tom smislu napraviti možda neke izmene zakona, a s druger strane, ono što je nama u gradu Nišu u fokusu interesovanja i što smatramo jako potrebnim da se uradi je unapređenje sistema podrške i zaštite posebno osetljivih svedoka gde svakako spadaju i žene i devojčice.

Viši javni tužilac u Nišu Tatjana Stevanović istakla je da je od decembra prošle godine do danas, broj izrečenih hitnih mera kreću se od 25 do 75 hitnih mera mesečno. To ne znači da se sve te hitne mere koje je policija izrekla predlože produženje od strane Tužilaštva, odnosno Suda, već bi to otprilike bilo dve trećine hitnih mera izrečenih od strane policije bi Tužilaštvo tražilo produženje i to su sve one koje su produžene na još 30 dana.

Srbija je 2017. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Кrivični zakonik uvrštena su, kao posebna krivična dela, proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. U saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kažu da prostor za delovanje i unapređenje institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja.

Srbija aktivno radi na normativnom planu i razvoju institucionalne arhitekture u sprečavanju nasilja nad ženama, ali da je potrebno nastaviti sa obezbeđivanjem dostupnih mehanizama za zaštitu žrtava, kao i podizanjem svesti o značaju prijavljivanja nasilja.

Prevencija mora biti osnova svih aktivnosti, a obrazovanje i promovisanje rodne ravnopravnosti ključni su za iskorenjivanje ovog društvenog zla, navodi se u saopštenju.