Konkretni rezultati u polju presudni za usvajanje novih tehnologija
Usvajanje novih tehnologija poput veštačke inteligencije, kontrola kvaliteta hrane i organska proizvodnja vina bili su u fokusu drugog dana na EU paviljonu na 92. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.
Dan je obeležio panel o tehnološkom napretku u oblasti poljoprivrede, pre svega se fokusirajući na to koliko se nova rešenja primenjuju, koliko poljoprivrednici žele da eksperimentišu i koji su glavni izazovi na ovom polju.
Usvajanje novih tehnologija je prirodan razvoj koji dolazi između generacija, kao što je u moje vreme došlo do uvođenja kombajna, kaže Momir Alvirović iz kompanije Agrodron, jedan od pionira korišćenja bespilotnih letelica u poljoprivredi u Srbiji.
„Današnja generacija poljoprivrednika ima na raspolaganju moderne moćne alate da svoj rad učini produktivnijim i ekonomičnijim. Njima su digitalne tehnologije dostupne, one su se u međuvremenu razvile, uključujući i granu robotike i bespilotnih sistema. Svi ovi alati ne menjaju osnovnu filozofiju, već daju priliku modernim proizvođačima da ih akumuliraju brže i da ih preciznije primene, kako bi proizveli više sa manje troška“, kaže Alvirović.
Tradicionalni pristupi, kao što je kalendarsko vođenje agrotehničkih mera, zahtevaju najviše rada i izdvajanja, a nemaju uvek dobre rezultate, kaže Srđan Tadić iz komanije Atfield, koja radi sa vinogradarima i pomaže im da pomoću senzora i veštačke inteligencije bolje razumeju klimatske uslove i zemljište.
„Mi smo radili analizu tokom tri godine sa troje korisnika, nekih pedesetak hektara. Dobili smo da je smanjenje hemijskog tretmana bilo do 30 procenata. Moglo bi teoretski da bude i više, ali to je teže izvesti. Takođe, recimo, najaviti ljudima mraz nekoliko dana ranije, to je jako bitno. To je investicija koja im se vraća odmah, možete spasiti nečiji rod“, kaže Tadić.
Poljoprivrednicima nisu potrebna samo uveravanja, potrebni su im konkretni rezultati kako bi prihvatili napredne tehnologije uz obaveznu edukaciju, kaže Milan Banić iz kompanije Agar – Coming.
Moramo da imamo dosta demonstracija i ogleda, gde mi imamo konkretne rezultate, i onda je najbolja reklama „od usta do usta“. Kada imamo jednog zadovoljnog poljoprivrednika, posle godinu dana imaćemo tri nova korisnika. Podaci iz sveta pokazuju da čak i do 25 posto operativnih troškova možemo da smanjimo u poljoprivredi. Neka je u realnosti i polovina od toga ušteda, to vas opet čini konkurentnijim, i ako ne koristite ovakve tehnologije, uskoro vas neće biti, kaže Banić.
Obrazovanje i kod nas i u svetu je jako tromo i to su sistemi koji se teško menjaju, a stvari se veoma brzo menjaju, napominje Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens.
Mislim da će za obrazovanje u ovom domenu, i usvajanje novih stvari i inovacija, sadržaj koji je dostupan onlajn biti važan izvor infomacija. Fakulteti su tromi i spori i moraće da se menjaju i na globalnom nivou. To nije samo moje mišljenje, već mnogo veći filozofi od mene kažu da će morati da se pređe na koncepte, pošto su promene veoma brze, napominje Crnojević.
U razgovorima sa stručnjaka, fokus je bio na kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane, pa su posetioci i poljoprivrednici mogli da čuju savete koji im pomažu u proizvodnji, ali i svakodnevnom životu.
„Kako bi nam hrana, pre svega ona životinjskog porekla bila bezbedna, potrebno je da je držimo u hladnom lancu. To znači da je veoma važno da je što pre stavimo u naš frižider. Kod pripremanja, važno je da izbegnemo unakrsnu kontaminaciju od drugih namirnica, pre svega između termički obrađene i neobrađene hrane. Jako je važno da primenimo adekvatan termički tretman, pa na primeru mesa, koje se smatra jednom od najrizičnijih hrana, potrebno je ga držimo na 72 stepena u dubini najmanje dva do tri minuta“, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Bojan Blagojević.
EU kuhinja je ovaj put ponudila nešto mnogo drugačije – jestive snek insekte. Ove zanimljive i za mnoge neočekivane grickalice pripremio je Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Najmlađi posetioci EU paviljona danas su mogli da postanu Eko-detektivi i d anauče zašto je važna zaštita životne sredine.
