Kuća za lutke – drugi deo u izvedbi Narodnog pozorišta iz Bugarske

Na velikoj sceni niškog Narodnog pozorišta večeras je u okviru Teatra na raskršću izvedena predstava Kuća za lutke- drugi deo, Lukasa Hnata, u režiji Jasena Pejankova, Narodnog pozorišta „Ivan Vazov“ Sofija, Bugarska.

Ovo delo je proizvedeno je 2017. u New Yorku, a zamišljeno je kao svojevrsni nastavak čuvene drame Lutkina kuća iz 1879. norveškog dramskog pisca Henrika Ibsena.

Radnja se odvija petnaestak godina nakon završetka Ibsenovog komada, u kojem glavna junakinja Nora napušta muža i decu, odlučivši živeti slobodno i samostalno.

U Hnatovoj verziji Nora se vraća u svoj stari dom, nakon godina odsustva. Postala je uspešna i samostalna žena, poznata spisateljica, ali povod njenog povratka nije nostalgija za decom, nego praktičan problem – otkriva da njen rastanak s Torvaldom zapravo nikad nije pravno regulisan, odnosno da su i dalje u braku, jer on nije podneo zahtev za razvod braka.

Nakon dolaska, Nora dolazi u  sukob sa Torvaldom, ali i sa ćerkom Emi, kao i sa kućnom pomoćnicom i dadiljom koja je je brinula o njenoj deci sve to vreme.

Kroz njihove razgovore otvaraju se pitanja o braku, porodici, dužnostima, slobodi, ljubavi i posledicama ličnih odluka.

Ton drame je istovremeno ozbiljan i ironičan – Hnat koristi savremen jezik i humor da bi preispitao kako se društvene i rodne uloge menjaju (ili ne menjaju) od Ibsenovog doba do danas.

Ocenjen od kritike kao „feministička komedija, ovaj komad je u žiži javnog foruma o bračnim pitanjima koja nas stalno zaokupljaju. Da li je brak jednak posedovanju? Može li se voleti samo jednom? Mogu li ljudi očekivati da će ostati zajedno kada se svaki pojedinac neprestano menja? Autor ne preispituje samo ukorenjenu mizoginiju, nego i kult individualizma, kompromise koje svi činimo radi vlastitog komfora i veru potrebnu za promene.

Ovim delom Henrik Ibzen, pre više od 130 godina, ne samo što je postigao svoj prvi veliki pozorišni uspeh, već je snažno uzdrmao tadašnje društvene strukture izazvavši feminističku revoluciju.

Nora je drama o ličnom izboru u kokoj pisac kritikuje zastarelost i neodrživost određenih društvenih zakona i običajnih normi i postavlja ženu u ravnopravan položaj sa muškarcem, kako u porodičnim, tako i u društvenim problemima. Nora je žena dvadeset prvog veka, koja, nasuprot materijalnom izobilju koje je okružuje, ne može više da izdrži dominaciju supruga, njegovu površnost, nemarnost i sebičnost.

Sutra, 10. oktobra od 20 sati,  na repertoaru Teatra na raskršću je predstava Gospoda Glembajevi Cnogorskog narodnog pozorišta, u režiji Danila Marunovića.