Leskovački prosvetari: Nećemo više da ćutimo na nasilje

Prosvetni radnici u Leskovcu okupili su se u centru grada kako bi uputili podršku koleginici iz Tehničke škole u Trsteniku koja je bila žrtva nasilja svojih učenika, ali i pozvali nadležne da reaguju na sveprisutnije nasilje u školama.

– Danas smo se okupili pre svega kao ljudi, građani, a onda i roditelji i nastavnici, da pokažemo solidarnost i pružimo podršku našoj koleginici iz Trstenika, koja je, kao što znamo, bila nedavno žrtva nasilja svojih učenika u svojoj školi, kaže za portal Odgovor Bojana Stefanović, nastavnica istorije u OŠ “Kosta Stamenković” u Leskovcu.

– I da kažemo da smo svi mi ona, jer smo svakodnevno, nedeljama, mesecima i godinama izloženi nasilju, fizičkom, verbalnom, psihičkom, digitalnom, u osnovnim i srednjim školama, u selima i gradovima, svuda širom Srbije. Takođe, dodaje Stefanović, pružamo podršku svim nastavnicima, deci, ženama, muškarcim, koji su nekada bili žrtve bilo koje vrste nasilja, sa željom da kažemo DOSTA i da niko više ne trpi nikakvo zlostavljanje.

Stefanović naglašava da moraju da upoznaju javnost sa tim koliko je nasilje prisutno u školi, ali i svuda oko nas, na ulicama, radnim mestima, u kućama i porodicama.

– Svi smo mi, kao društvo, odgovorni da pokušamo da tome stanemo na kraj. Svojim ponašanjem, naši učenici nas zovu, vape za pomoć, oni traže da im postavimo ograničenja i sprečimo ih da nastave tamo, gde su, u društvu poremećenih vrednosti, zaglibili. Naša dužnost, kao njihovih nastavnika je, pored obrazovanja, da im razvijemo i usađujemo i moralne vrednosti i stavove, da moraju i da treba da se bore za svoja prava, argumentovano, ali i da znaju obaveze. Da ih učimo poštenju, časti i dostojanstvu, kao i svim drugim izgubljenim vrednostima, koje želimo sebi da vratimo. Našoj deci su potrebni nastavnici kao uzor, hrabri i odvažni, koji znaju da stanu ispred svojih ideja i iza svojih principa, ističe Stefanović.

Za razliku od prethodnih okupljanja koje su predvodili strukovni sindikati, ovog puta nije prethodio organizovani poziv. Shvativši da je nasilništvo učenika u Trsteniku kap koja je prelila čašu i da pripadnost bilo kom sindikatu ili političkoj partiji nije ni od kakvog značaja jer je celo društvo u problemu, intelektualna elita grada na Veternici odlučila je da ne okreće više glavu od sveprisutnijeg problema-nasilja mladih.

– Ovaj skup podrške je nastao spontano, u organizaciji nas, nastavnika, bez učešća sindikata ili bilo koje političke stranke. Naravno, na protestu je bilo i sindikalista, koji su animirali članstvo, ali i predstavnici raznih političkih opcija, tj. profesori koji su članovi i vladajuće i opozicionih stranaka. U našem gradu ima nasilja, naravno, uglavnom verbalnog. Prema mojim saznanjima, nije prisutno nasilje trećeg nivoa niti fizičko nasilje. Potrebna nam je saradnja i podrška roditelja i svih institucija.

Nastavnica istorije kaže da žele status službenog lica jer bi time pravno zaštitili sebe.

– Želimo poštovanje i sprovođenje postojećih zakona, pravilnika i statuta. Želimo da se donese zakon kojim bi se zabranila i novčano kažnjavala upotreba mobilnih telefona ne samo u učionici, na času, već i na odmorima, u školi, uopšte, jer je u velikoj meri koren ovog zla u zloupotrebi telefona, od strane dece. Svi smo svesni da ne možemo sprečiti roditelje da kupuju svojoj deci skupe igračke, ali i moramo staviti ograničenja na njihovu (zlo)upotrebu. Želimo da nam se vrati dostojanstvo, čast i ugled, u interesu celog društva, jer je obrazovanje osnovna razvojna snaga jedne nacije. Ali, pored nas samih, koji ne smemo više da ćutimo, nama je potrebna pomoć i roditelja i institucija. Od toga bi korist imalo celo društvo. Ovo je kap koja je prelila čašu, ovo je naša „Seča knezova“, koja mora da nas probudi iz uspavanosti i odagna strah.

Naša sagovornica kaže da je vršnjačko nasilje prisutno u velikoj meri i da je zbog preobimne administracije obrazovanje u drugom planu.

– Svakodnevno se srećemo sa informacijama. Međutim, direktori uglavnom žele da te informacije ne dospeju u javnost, smatrajući da se time narušava ugled škole. S druge strane, nakon svakog nasilja trećeg nivoa, dolazi inspekcija Školske uprave, da bi ispitala da li je sve urađeno kako treba, a malo konkretne podrške i saveta dobijamo. Usled preobimne papirologije koja je neophodna u sprovođenju disciplinskih postupaka, koji su potrebni da bi se kaznio učenik i za neki manji prestup, obrazovanje je marginalizovano, zbog vođenja administracije. Sve manje imamo na časovima mogućnost za obrazovne sadržaje jer je neophodna česta priča o bezbednosti i nasilju. Sazivaju se Timovi za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, pišu operativni planovi, sprovode disciinski postupci i društveno koristan rad, a sve to daje slabe rezultate. Stvari se jednostavno moraju rešavati sistemski, a ne prepustiti školama da se svaka bori kako zna i ume i da molimo Boga da nas ne dopadne neko „nasilno“ dete.

Stefanović kaže da sada očekuju dalje korake Ministarstva prosvete, da će pratiti razvoj događaja i ističe da će ponovo izaći na ulicu, ukoliko se ništa ne promeni.

Podsetimo, profesorki engleskog jezika M.S. u Tehničkoj školi u Trsteniku su bahati učenici izmakli stolicu, snimali kako pada i video materijal neovlašćeno delili na društvenim mrežama. Javnost Srbije uznemirila je ova situacija i svi su jednoglasni u oceni da nasilnike treba najoštrije kazniti, a nama ostaje da vidimo hoće li ova situacija biti signal nadležnima da nešto pod hitno treba menjati i vratiti autoritet profesorima.