Na današnji dan pre 25 godina počelo bombardovanje SRJ

Zloglasne sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se na ovaj dan pre četvrt veka. Besomučno bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva trajalo je 78 dana, agresija 19 zemalja NATO alijanse nad tadašnjom Saveznom republikom Jugoslavijom. Jedina smo zemlja u svetu koja se suprotstavila daleko moćnijem neprijatelju. Koristili su oružje koje je i tada bilo i sada je zabranjeno Ženevskom konvencijom, kasetne bombe. Na Niš su padale 7. i 12. maja. U Šumatovačkoj ulici poginuli su civili, među njima i trudnica. Na dan kada SPC slavi praznik Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, bačene su kasetne bombe na naselje Duvanište, ali srećom, nije bilo poginulih. U tom naselju izgrađen je hram posvećen ovom svecu, koji se smatra zaštitnikom naselja.

U kripti hrama Svetog Vasilija Ostroškog u niškom naselju Duvanište danas je otkrivena spomen ploča sa imenima 1139 pripadnika Vojske i policije koji su poginuli na Kosovu i u Kopnenoj zoni bezbednosti od 1998. do 2003. godine.

General u penziji Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa 1999. rekao je da je Nato bombardovanje SRJ „agresija bez presedana u istoriji ratovanja“, sa „monstruoznim ciljevima“.

Primenom Hitlerove doktrine ‘blickriga’ planirali su da za 96 sati slome kičmu odbrane Vojske Jugoslavije, posebno u zoni Treće armije, da ubiju preko 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa, da paralizuju privredni i društveni život u zemlji, primoraju Srbiju, tadašnju Jugoslaviju, na kapitulaciju i okupaciju, da poraze i ponize srpski narod, rekao je Lazarević, dodajući da mu je čast da govori o svojim borcima, nazivajući ih „borcima drugog kosovskog boja“.

NATO alijansa vodila je protiv Jugoslavije sve vrste ratova – propagandno psihološki, specijalni, ekonomski, moderni rat sa svim mogućim konvencionalnim oružjem, nuklearni i hemijski rat, konstatuje Lazarević. Ubijali su pre svega nedužne civile. U zgarišta su pretvarali škole, čitava naselja… I danas 25 godina kasnije ubijaju po Srbiji posledicama upotrebe radioaktivnog oružja. Činiće to i narednih 4.500 milijardi godina“, istakao je Lazarević.

General je rekao i da je „država, u takvim nemogućim uslovima, imala svoje tajno oružje i strategijske prednosti, a to su bili bezgranični patriotizam, antologijski heroizam, nesalomljivi borbeni moral, vrhunsku osposobljenost i efikasno komandovanje“.

Otkrivanju spomen-ploče prisustvovali su ministar odbrane i izaslanik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević, ministri Bratislav Gašić i Nikola Selaković, vladika niški Arsenije, pripadnici Vojske Srbije, članovi porodica i potomci stradalih vojnika i policajaca i građani.

Brutalno, sa uverenjem da će nam slomiti veru, volju i oduzeti snagu za odbranu, u želji da nas ponize, i otmu najsvetiji deo države, sipali su bombe iz vazduha bez smelosti da se suoče sa našom vojskom na kopnu“, rekao je Vučević, podsećajući na stradanja nedužnih civila.

Istakao je i da je danas najveće dostignuće Srbije to što se prestalo ćutati o nepravdi koja je naneta Nato bombardovanjem.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić poručio je da je Srbija posvećena politici mira i stabilnosti, bez koje nema ni napretka ni preporoda, ni slobode, i istakao da država i MUP nikada neće zaboraviti nacionalne heroje koji su živote dali za slobodu naroda.

MUP će zauvek pamtiti svoje heroje. Pamtiće ih država. Naša država nije teritorijalno velika, ali jeste zemlja velikog nacionalnog ponosa i dostojanstva, poručio je Gašić.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković rekao je da se pored godišnjice Nato bombardovanja u Srbiji danas obeležava i dan pobede nad zaboravom, jer nikada neće biti zaboravljeni oni koji su živote dali za slobodu naroda i svojih potomaka.

„Da se nikada ne zaborave i izbrišu, da sa ponosom i poštovanjem ulazimo u ovu kriptu Hrama svetog Vasilija Ostroškog, kriptu koja je blagoslov našeg vladike niškog, posvećena Svetom knezu Lazaru, da među freskopisanim likovima svetih ratnika i našeg velikog kneza, velikog i hrabrog viteza, kosovsko-metohijskog mučenika sijaju i svetle i njihova imena“, rekao je ministar.

Građani koje smo pitali kakva sećanja kod njih budi današnji dan 99. kažu da su sećanja veoma živa iako je prošlo četvrt veka. Žena čiji je suprug poginuo na Kosovu i Metohiji, kaže da joj znači to što njenog supruga nisu zaboravili, što se njegovo ime nalazi u hramu, dodajući da je bila trudna kad joj je suprug poginuo i da je rodila sina koji danas ima 25 godina i nosi ime po ocu.

Majka koja je izgubila sina, sa suzama u očima, kaže da ne želi ničeg da se seća, žena koja je izgubila brata koji je bio najbolji student Mašinskog fakulteta u Nišu ističe da je tada njen život stao, da su joj roditelji ubrzo preminuli od tuge za sinom i da je ona ostala sama sa ćerkom.

Dok drži sliku brata u rukama, kaže da ih država nije zaboravila, ali jeste lokalna samouprava u Blacu, kojima se više puta obraćala za pomoć, ali je, kaže, nije dobila. Nišlija koji je radio u Jugopetrolu kaže da je svih 78 dana radio i sa radnog mesta brojao tomahavk rakete  iznad glave, jer su toliko nisko letele. I još mnogo sličnih priča, a jedno je svima zajedničko:

Nikada nećemo zaboraviti, a ni oprostiti, zločin i agresiju 19 zemalja nad našom zemljom.