Priča o sudbini srpske poetese iz 19. veka

U okviru Teatra na raskršću, niška publika je sinoć uživala u pozorišnoj predstavi o srpskoj književnici Milici Stojadinović „Srpkinji“, koja je živela u 19. veku.

Milica je bila drugačija od svojih savremenica i njeni stavovi i način razmišljanja, koji su se znatno razlikovali od stavova tadašnje srpske žene, u značajnoj meri su doprineli buđenju nacionalne i kulturne svesti u Srbiji.

Pojava Milice Stojadinović Srpkinje u književnosti zanimala me još od prvih školskih saznanja. Zapravo, svi smo se primili na anegdotu da je Njegoš skoro podlegao iskušenju i zažalio što je pod mantijom, pa ne može da ima takvu lepoticu za knjeginju. Ipak, tek kada sam dobila književnu nagradu njenog imena, bacila sam se na čitanje i iščitavanje njenog dela, jer me bilo sramota da tako malo znam o njoj.

Počela sam opsesivno da se bavim čudnom sudbinom te poetese. Odmah sam videla dramski naboj u tom materijalu, ali mi je bilo jasno da ne treba da pišem biografsku dramu, iako je njena biografija veoma „dramatična“: kako se to kaže za nesvakidašnje životopise. No, mene je, ipak, mnogo više zanimao njen ništa manje „dramatični“ sukob sa samom sobom, istakla je autorka i rediteljka predstave Vida Ognjenović.

Predstavu „Poetesa“ zamislila sam kao scensku raspravu o uzrocima te njene nesnađenosti. Ona je, po svemu sudeći, žarko želela da sve poravna, da svoj poetski dar niveliše sa običajima, da ne narušava svoj status udavače i ne zanemaruje porodične obaveze koje je imala kao kćer i sestra. Zatim da sanja, da čezne za ljubavlju, da pomiri ljubavna osećanja i smernost. No, nije išlo. Previše je tu bilo nepoznanica za mladu devojku…

Njen zanos je bio romantičarski iskren, ali ona nije imala pravu poetsku hrabrost da se slobodno izrazi, već se služila pesničkim retorskim šablonima. Moju pažnju je najviše privukao njen strah od sebe, od svog talenta, to je bilo središno polazište za moju scensku raspravu.

Tekst: Vida Ognjenović
Režija: Vida Ognjenović
Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Scenografi: Željko Piškorić i Mladen Stojanović
Muzika: Nikola Čuturilo

Uloge:
Milica Stojadinović – Nataša Stanišić
Vasilije, Ava, njen otac – Predrag Momčilović
Jelisaveta, njena majka – Gordana Kamenarović
Katica, njena sestra – Tamara Stanisavljev
Vuk Karadžić – Miodrag Petrović
Mina Karadžić – Jovana Balašević / Anđela Pećinar
Ana Kraus Karadžić – Gordana Đurđević Dimić
Ljubomir Nenadović – Jovan Nešković
Ludvig Frankl – Miroslav Fabri
Đorđe Rajković – Milovan Filipović
Jovan – Milo Lekić
Svetozar, Miličin brat – Marko Savković
Goluban – Peđa Marjanović
Slepica Stefanija – Sanja Ristić Krajnov
Slepica Mela – Višnja Obradović
Slepica Pela – Sanja Mikitišin

Večeras od 20 sati na programu je predstava“ Subota, neđelja i poneđeljak“ koju izvodi Gradsko satiričko kazalište “Kerempuh“ iz Hrvatske.

U petak je na programu  predstava koju izvođenju Centra za kulturu Tivat „Ćelava pevačica“ u režiji Jagoša Markovića, a u subotu predstava „Elementarne čestice“ po tekstu Mišela Uelbeka,  koju izvode glumci Narodnog teatra „Ivan Vazov“ iz Bugarske. U petak, 6. septembra, u 18:00 časova, na Maloj sceni Narodnog pozorišta Niš, publika će moći da pogleda predstavu Kutije produkcije iz Istanbula.  Autorka predstave je Burdžu Gorek, a režiju potpisuju Balim Kar i Semih Degirmenci. Ova predstava će biti izvedena i u subotu, 7. septembra, u 20:30 časova u Pozorištu lutaka Niš.

Poslednjeg dana Teatra, biće odigrana predstava Koštana.