Ramazan- najsvetiji mesec za vernike islamske veroispovesti
Nakon zalaska sunca, juče je počeo mesec Ramazana za vernike islamske veroispovesti i trajaće 30 dana, odnosno do 21. aprila. Ramazan je, osim posta, mesec molitve, milosti i praštanja. Reč ramazan izvorno znači „velika vrelina“, što je opis koji potiče iz predislamskog solarnog kalendara. Post tokom ovog meseca jedan je od pet temelja islama. Tokom Ramazana, vernici ništa ne jedu niti piju od zore, sve do zalaska sunca, jede se nakon večernje molitve (akšama).
Doručak je pre svitanja i zove se sehur, a obično je ovaj obrok u 4 sata ujutru, pre prve jutarnje molitve – fejr. Večernji obrok – iftar počinje obično nakon večernje molitve – mahreb, oko 19:30h.
Prema predanju, prorok Muhamed je post prekinuo jedući urme uz čašu vode, pa vernici obavezno jedu ovo voće bogato šećerom tokom oba obroka. Vernici islamske veroispovesti veruju da se 610. godine nove ere, anđeo Gabrijel ukazao proroku Muhamedu darujući mu Kuran, svetu knjigu islama. Veruje se da se čuvena „Noć otkrića“ dogodila tokom Ramazana, a postom vernici odaju počast otkrovenju.
Ramazanski bajram, jedan je od dva najvažnija praznika u islamskom kalendaru. Praznik počinje posebnim bajram – namazom, koji obavlja cela zajednica zajedno na otvorenom prostoru koji se zove musalla. Za vreme trajanja Ramazana, vernici nastoje da ojačaju svoju duhovnost i povezanost sa Alahom.
Na bajramsko jutro, običaj je da svi članovi porodice rano ustanu i pripremaju se za odlazak u džamiju.
Proslavljanje Ramazanskog bajrama uobičajeno traje tri dana.
