SPC i vernici slave Spasovdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznatijeg kao Spasovdan. Ovaj praznik se uvek obeležava 40 dana nakon Vaskrsa, jer uvek pada u četvrtak, šeste sedmice posle Vaskrsa i spada među deset velikih praznika posvećenih Hristu. Prema verovanju, nakon što se Gospod kroz četrdeset dana od svog vaskrsenja ukazivao učenicima i govorio im o Carstvu Božjem, naredio im je da ostanu u Jerusalimu dok ne prime obećanje Svetog Duha. Hrist ih je onda poveo do mesta Vitanija, podigao ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo i rekao:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“.
Da bi ispunili taj zadatak, Isus Hrist im je obećao dolazak Duha Svetoga – Duha Utešitelja – i zapovedio da do tada ne napuštaju Jerusalim. Tako su mogli da šire Hristovu veru među ljudima i time ih spasavaju, što je i osnov značenja imena praznika – Spasovdan.
Kao što su u Jerusalimu četrdesetog dana posle Vaskrsa vernici u litiji išli ka Vitlejemu, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija. Mnogi pravoslavni hrišćani praznuju Spasovdan i kao svoju krsnu slavu. Današnji dan je gradska slava grada Beograda.
Za današnji praznik vezuju se različita narodna verovanja, kao i za svaki veći praznik – da nije dobro obavljati teže fizičke poslove. Veruje se da praznik može zaštititi dom od nesreće, a decu od bolesti. Poštovan je još u predhrišćanskim vremenima.
Narodno predanje kaže da se na ovaj dan Gospod spasao zlih ljudi i uzneo na nebo, a postoji i verovanje da je Bog pobegao od grešnih i nevaljalih, pa se smatra da je to dan velike sreće, pogodan za započinjanje novih poslova.
