Speed dating sa zelenom Evropom

Povodom obeležavanja EU Zelene nedelje, u organizaciji projekta Puls Evrope-medijske posete zemljama Evropske unije, održana je panel diskusija pod nazivom “Speed dating sa zelenom Evropom”.

U Evropskoj kući u Beogradu okupili su se predstavnici medija, EU, Radne grupe za Poglavlje 27 i svi zainteresovani za zaštitu životne sredine.

Poglavlje 27 otvoreno je u decembru 2021, podsetila je koordinatorka radne grupe za Poglavlje 27 Nataša Đereg.

Vlada je Nacionalnom konventu poslala plan kako da se ispune merila za zatvaranje poglavlja 27 do 2026. Imam utisak da je Vlada stavila u plan sve što je u proteklom periodu stagniralo, rekla je Đereg, navodeći da je to možda i zato što su stigli signali da je sad trenutak da se ubrza pristup EU. Đereg kaže da je nepoverenje u državne institucije veliko.

Postoji mnogo problema, od nepoverenja građana u institucije i vladavine prava do iskopavanja litijuma, ali su i administrativni kapaciteti nedovoljni za realizaciju državnog plana za zatvaranje poglavlja 27. Pozitivno je to što se svest o značaju zaštite kod građana probudila. Moramo se potruditi da u naredne dve godine svi zajednički uradimo što više onako kako je plan do 2026, istakla je Đereg.

Antoan Avinjon iz delegacije EU u Srbiji poručio je da Srbiji ne treba EU kako bi zaštitila svoju životnu sredinu, već da to treba sama da uradi, ali da treba da primeni dobre evropske prakse i da se ugleda na dobro zakonodavstvo. Avinjon je naveo da zakonodavstvo mora da se primenjuje, a Srbija ima problem sa primenom zakonodavstva, što je primarni uslov za dobar ishod programa.

Srbija je napredovala u zaštiti životne sredine poslednjih godina, ali još uvek joj je potreban brži napredak. Doneti su dobri zakoni u ovoj oblasti, ali oni moraju biti primenjeni. Poslednjih godina puno se investira u zaštitu životne sredine, mnogo više sada nego pre 8 godina. Civilno društvo je takođe mnogo više svesno ekoloških problema i rešenja koja su potrebna i pažnja celog društva prema problemu zaštite životne sredine, kao što su zagađenje vazduha, rudarenje, značajno je porasla. Evropska unija je tu da podrži Srbiju u zelenoj tranziciji. Za to je potrebno vreme, investicije, resursi, ekspertiza. I svi su nam potrebni- i vlada i civilno društvo, privatni i javni sektor, mediji takođe, da poguraju i ubrzaju zelenu tranziciju. To je nešto što smo mi već primenili u zemljama EU, kaže Avinjon. I mi smo takođe počeli sa važnim odlukama, kao što je izbacivanje uglja kao energenta, porast korišćenja obnovljivih izvora energije, da bi prešli sa nafte i gasa, fosilnih goriva- na zeleni transport. Takođe je potreban bolji rad na upravljanju otpadom, da pretvaramo otpad u struju ili toplotnu energiju za grejanje, kao i da maksimalno smanjimo otpad koji odlažemo. Ovih dana ima puno inicijativa protiv zagađenja plastikom. Tokom ove zelene nedelje imali smo panel koji smo organizovali na Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna. Skriveno zagađenje u vidu mikroplastike prodire u hranu i pluća i postaje rizik po zdravlje. To može biti veoma opasno i zato Evropska unija pokušava da stvori partnestvo za globalni sporazum za zaustavljanje proizvodnje plastike. Ideja je da se plastika zameni drugim proizvodima, prirodnog porekla, organskog, ili staklo, da se pređe na materijale koji su korišćeni pre nego što je i izmišljena plastika, krajem II svetskog rata, kaže Avinjon.

EU je sa 600 miliona evra podržala sektor životne sredine u Srbiji i kao pozitivno iskustvo naveo je inovativnost srpskih organizacija koje EU takođe podržava kroz veliki program “EU za zelenu agendu u Srbiji”.

Kroz program „EU za zelenu agendu u Srbiji“ pokazala se inovativnost domaćih organizacija, što daje ohrabrenje i drugima da se uključe i iskoriste podršku, kazao je Avinjon. Jedan od tih programa je i Bio idea soap.

Miloš Petronijević iz organizacije Bio idea naveo je kao primer cirkularne ekonomije ideju grupe žena iz sela Gazdare kod Medveđe, koje su se organizovale u proizvodnji ajvara, nakon čega prave bio sapune od otpadaka paprike. Petronijević je naveo da se sada ovi sapuni prave i u Japanu, jer su ih naši mentori obučili.

Novinari iz Srbije koji su putovali u Dansku u organizaciji Pulsa Evrope, zabeležili su veoma zanimljive primere zaštite životnog okruženja u ovoj zemlji.

Veoma sam srećna da Srbija i Danska imaju dobru saradnju  i dugu tradiciju poverenja u partnerstvo, navela je  Belkisa Selmani, PR ambasade Kraljevine Danske u Srbiji. Primeri prakse u danskim kompanijama ogledni su primer za Srbiju i implementiraju se na različite načine, što će se još razvijati u više pravaca. I vrlo sam srećna zbog medijskih putovanja preko Pulsa Evrope. Mediji su tokom putovanja u Dansku imali priliku da vide šta Danaska nudi u različitim sektorima u zelenoj tranziciji. Mi takođe brzo napredujemo u više pravaca – kao što je primer daljinskog grejanja, što je veoma dobro, kaže Selmani.

Do sada, čak trećina od više od 200 radova novinara koji su obišli 20 zemalja EU, odnosilo se na ekologiju i zelene programe, rekla je menadžerka projekta Marina Rakić.

Hteli smo da prikažemo publici neka saznanja do kojih smo došli tokom putovanja širom Evrope. Do sada smo bili u 22 zemlje, poslednja je bila Danska. U toj zemlji građani plaćaju struju različito, u zavisnosti od toga koliko ima vetra. 60 odsto električne energije proizvodi se iz vetra, takva je klima. Građanin pogleda na aplikaciji koliko je tog dana struja jeftina ili skupa, u zavisnosti od vetra, i programira svoje mašine za pranje veša ili sudova da tada rade. Videli smo neke inovativne primere koji su nam pokazali da Evropa zaista nastavlja da radi na unapređenju zaštite životne sredine, kaže Rakić.

Mi znamo da je za zaštitu životne sredine potrebno uložiti mnogo napora. Svi ti napori na zaštiti životne sredine treba da budu deo i neke građanske svesti i zbog toga projekat Puls Evrope organizuje ove događaje. U krajnjoj liniji, zbog toga se i organizuju medijske posete, kako bi građani Srbije znali kakvi su ti standardi kojima težimo, objašnjava Rakić.

Nakon diskusije, organizovan je i Speed dating sa novinarima koji su putovali preko projekta Puls Evrope u Francusku. Švedsku, Holandiju i Portugal. Oni su preneli svoja iskustva iz ovih zemalja u oblasti zaštite životne sredine i borbi protiv klimatskih promena.