Zagađen vazduh u Nišu, savet da se ne boravi dugo napolju

Vazduh u Nišu je sinoć u 22 sata bio ekstremno zagađen. Na mernoj stanici Instituta za javno zdravlje izmereno je 177, 05 mikrograma PM 10 čestica po kubnom metru, a koncentracija PM 2.5 čestica bila je 155, 83 mikrograma. Danas popodne, takođe je vazduh zagađen u toj meri da se može i videti i osetiti.

Lekari savetuju da se ne boravi na otvorenom i ne otvaraju prozori kad je vazduh jako zagađen.

Iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut kažu da su naročito osetljiva mala deca, starije osobe i hronično oboleli od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.

Najveće zagađenje se detektuje u ranim jutarnjim časovima i uveče, pa tada treba izbegavati izlaske napolje.

Takođe, u ovim periodima dana nikako ne treba upražnjavati fizičke aktivnosti, poput trčanja ili bilo kakvih treninga na otvorenom, s obzirom na to da se tada ubrzano diše, a to pospešuje udisanje štetnih materija.

Suspendovane čestice prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća i otežavaju normalnu razmenu gasova.

Uz to, utiču na procese u organizmu, ne samo na plućima, već se kroz brojne studije pokazalo da one imaju veoma negativan efekat na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, zatim na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti i pogoršanja kod hroničnih pacijenata, simptoma i toka bolesti.

Šta se dešava napolju?

Koncentracija ovih čestica varira u toku dana i zavisi od klimatskih uslova u određenim delovima zemlje i gradovima.

Na zagađenje utiču niske temperature, visoki vazdušni pritisak i uspostavljanje temperaturne inverzije do koje dolazi kad sloj hladnog vazduha iznad zemlje ne dozvoljava zagrejanom i zagađenom vazduhu da ode u atmosferu.

Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?

Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić, radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.

U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva – „sitna prašina“.

Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru. PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara – što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.

Kako da se ponašamo u danima velike zagađenosti vazduha? 

Skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti. Praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini“, navodi se u preporuci na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, posvećenoj kvalitetu vazduha.

Osetljivim kategorijama stanovništva savetuje se da vežbanje obave u zatvorenom prostoru.

Ne treba otvarati prozor kada je kvalitet vazduha ocenjen sa „zagađen“ ili „jako zagađen“.

Koncentracija zagađujućih materija je najveća u periodu grejne sezone, u večernjim, noćnim i jutarnjim satima.

Tada je poželjno provetriti prostorije nekoliko puta u toku dana, i za to birati periode kada je očekivano koncentracija zagađujućih materija najniža, a to je okvirno između 11 i 15 časova.

U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2023. godinu, ocenjeno je da vazduh u Nišu spada u treću, najlošiju kategoriju i prekomerno je zagađen zbog štetnih PM10 i PM2.5 čestica.