SPC i vernici slave danas Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, proslavljaju veliki praznik Svetu Petku- zaštitnicu žena, dece, starih i bolesnih. Zato se veruje da, čim se ustane na Svetu Petku, svaki vernik treba da joj se pomoli za zdravlje i blagostanje, kako sebe, tako i svoje porodice. Na ovaj praznik, prema narodnom verovanju, izbegavaju se svi teži poslovi u kući. Ovo važi za sve, a posebno za žene. Ranoje su žene verovale da na taj dan nikako ne treba prati veš, šiti i ne sme se raditi težak posao, što se posebno odnosi na žene, jer se svetiteljka smatra zaštitnicom žena. I danas većina žena poštuje ovaj dan i izbegava se svaki teži posao.

Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka.

Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i kćer Petku. Jevtimije je bio stariji, zamonašio se po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao episkop Maditski.

Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, želela je da se pokloni najvećim svetinjama, pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.

Posle mnogo godina, na tom mestu je trebalo da sahrane nekog utopljenika. Prilikom kopanja, radnici su našli potpuno očuvano telo, ali nisu tome pridavali značaj. U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje: video je ženu, koja sedi na prestolu obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, kao carica. Potom je Sveta Petka sišla sa prestola, i rekla mu ko je ona. Naredila je da izvade njene mošti i polože ih na časno mesto.

Georgije je ujutro ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti Svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja.

Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.

U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji. Tamo su mošti počivale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.

Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše Svetosavsko zvonce.