Danas je Badnji dan
Badnji dan, koji Srbi obeležavaju 6. januara, jedan je od najznačajnijih dana uoči Božića i nosi snažnu simboliku pripreme, mira i porodičnog okupljanja. To je dan poštovanja i običaja koji se prenose s kolena na koleno, u kojima se spajaju hrišćanska vera i narodna tradicija.
Dan započinje rano, odlaskom domaćina ili najstarijeg muškog člana porodice u šumu po Badnjak, mlado hrastovo drvo, simbol snage, zdravlja i trajanja. Badnjak se seče sa posebnom pažnjom i poštuje se kao blagoslov kuće. Po povratku, unosi se u dvorište ili dom predveče, uz tradicionalni pozdrav i kratku molitvu, čime se najavljuje Badnje veče.
Dok se Badnjak donosi, domaćica tokom dana priprema kuću i posnu trpezu. Na stolu su najčešće posni pasulj, riba, kiseli kupus, suvo voće, orasi, med i vino, a kuća se uveče posipa slamom koja simbolizuje pećinu u kojoj se Hrist rodio, ali i želju za blagostanjem i plodnošću.
Deca imaju posebno mesto u običajima Badnjeg dana. Ona se raduju unošenju slame, traže orahe i bombone, učestvuju u porodičnim ritualima. Njihova radost i smeh unose život u kuću i podsećaju na smisao praznika, novu nadu i početak.
Badnje veče se provodi u krugu porodice, uz paljenje sveće i kandila i posnu večeru. U mnogim mestima običaj je i paljenje Badnjaka ispred pravoslavnih crkava, gde se narod okuplja oko vatre čije varnice simbolično idu ka nebu, noseći molitve i želje za zdravlje i mir.
U savremenom vremenu, Badnji dan ostaje snažan podsetnik na vrednosti koje ne gube značaj- zajedništvo, skromnost, veru i toplinu doma. Bez obzira na način života, ovaj dan poziva na usporavanje i okretanje porodici, tradiciji i onome što zaista ima smisla. Tradicionalno, Božić se čestita pozdravom „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“!
