eUprava korak po korak: Kako građani ostvaruju svoja prava onlajn
Sve veći broj usluga državne uprave dostupan je elektronski, pa građani danas, bez odlaska na šalter, mogu da podnesu zahteve za različita uverenja, prijave novorođenče, provere poreske obaveze ili dobiju druga dokumenta. Ipak, prvi korak ka korišćenju ovih usluga jeste otvaranje digitalnog naloga.
Za pristup svim elektronskim servisima potrebno je kreirati elektronski identitet (eID), dok najviši nivo bezbednosti omogućava prijava putem aplikacije ConsentID. Nakon jednokratne aktivacije, mobilni telefon postaje sredstvo za sigurnu identifikaciju i elektronsko potpisivanje.
Jedna od najvažnijih funkcionalnosti Portala eUprava jeste eSanduče, u koje građani dobijaju rešenja, potvrde i druga službena dokumenta. Dostava u eSanduče ima istu pravnu snagu kao i uručenje putem pošte, zbog čega je važno redovno pratiti pristigla obaveštenja.
Veliku promenu donosi i sistem eZUP, koji omogućava da državni organi međusobno razmenjuju podatke iz službenih evidencija, pa građani više ne moraju da prikupljaju dokumentaciju koju država već poseduje.
Kako objašnjava Bratislav Bojić, stručnjak za digitalne tehnologije, građani često imaju dileme kada je reč o bezbednosti digitalnih servisa, ali je važno razumeti kako sistem funkcioniše.
Nepoverenje građana je razumljivo, naročito kod ljudi koji nisu odrasli uz digitalne servise. Ali, važno je objasniti da eID i ConsentID nisu ‘običan nalog sa šifrom’, već sistem elektronske identifikacije koji služi za pristup državnim digitalnim uslugama. ConsentID dodaje dodatni nivo zaštite, jer korisnik ne pristupa uslugama samo pomoću korisničkog imena i lozinke, već potvrđuje svoj identitet preko mobilne aplikacije i PIN koda, kaže Bojić.
On ističe da je jedna od najvećih prednosti digitalizacije to što građani više ne moraju da prikupljaju dokumentaciju koju država već poseduje.
Kada građanin podnese zahtev preko eUprave, on zapravo pokreće upravni postupak digitalnim putem. Umesto da fizički odlazi na šalter, zahtev ulazi u sistem nadležne institucije elektronski. Tu je posebno važan eZUP, koji omogućava institucijama da pribavljaju podatke iz službenih evidencija elektronski. Praktično rečeno, ako instituciji treba podatak iz matične knjige, poreske evidencije ili druge službene baze, cilj je da taj podatak pribavi sistemski, a ne da građanin bude kurir između dve državne institucije, objašnjava naš sagovornik.
Govoreći o bezbednosti, Bojić naglašava da su najčešće greške zapravo posledica nepažnje korisnika.
Najčešće greške nisu uvek tehničke, već ljudske. Ljudi često koriste slabe lozinke, dele PIN sa članovima porodice, čuvaju pristupne podatke u porukama ili slikaju QR kodove i šifre. Građani bi trebalo da PIN za ConsentID i lozinku za eID nalog ne dele ni sa kim, da aplikacije instaliraju samo iz zvaničnih prodavnica, redovno ažuriraju telefon i budu oprezni sa porukama koje traže hitnu reakciju ili unos podataka, upozorava Bojić.
On poručuje da digitalizacija ne znači odricanje od opreza, već jednostavniji način ostvarivanja prava.
Digitalizacija nije tu da zameni zdrav razum, već da ukloni nepotrebnu papirologiju. Sistem može biti dobro zaštićen, ali građanin i dalje mora da čuva svoj telefon, svoj PIN i svoje podatke, zaključuje Bojić.
