Afrička kuga – briga svakog stočara

Pojava afričke kuge zabrinjava stočare. Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kao i prevoznim sredstvima, poput kamiona ili traktora.

Virus se može zadržati i na leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima, insektima.

Kada se razvije, ova bolest može za nekoliko dana dovesti do uginuća životinje, a smrtnost ide i do 100 odsto, podaci su Svetske organizacije za zdravlje životinja.

O tome kako se bolest prenosi, da li je opasna po ljude i svemu što bi trebalo da znamo u vezi sa ovom zaraznom bolešću razgovarali smo sa doktorom veterinarske medicine Zoranom Raičevićem, specijalistom za zarazne i parazitske bolesti u Veterinarsko specijalističkom institutu u Nišu.

Da li su se na području jugoistočne Srbije pojavili slučajevi afričke kuge među svinjama?

– Ako bi se kratko vratili u istoriju, bolest se prvi put pojavila u Keniji 1921. godine. I kao što vidimo, 100 godina je putovala dok je došla do naše Srbije. U Evropu je ušla 2007. godine i preko Rusije i Ukrajine, baltičkih zemalja, Češke, Poljske, došla do Rumunije, Mađarske i Bugarske i do nas. Najpre se 2019. godine pojavila u Mladenovcu, a zatim se pojavila i na našoj teritoriji. Institut pokriva pet upravnih okruga: Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski. Prvi susret s ovom bolešću nam je bio u Dimitrovgradu, kada je došla sa divljim svinjama iz Bugarske. Kasnije se proširila na Nišavski okrug, Jablanički i Pčinjski. Od ovih pet okruga, za sada je nije bilo u Topličkom okrugu. Ove godine je bolest najizrazitija u Pčinjskom okrugu, u opštinama Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, pojavljivala se u samom Vranju i sva žarišta su nam uglavnom u tom okrugu. Do sada imamo stotinak obolelih svinja.

Koji biste savet dali ljudima koji se bave uzgojem svinja?

– Najveća opasnost kod ove bolesti je da pređe na velike farme gde se čuva veliki broj domaćih svinja. Da tako kažem, sreća u nesreći je ta što na našem području na jugu Srbije mi nemamo mnogo tih velikih farmi i u uspevamo da nivo biosigurnosnih mera podignemo na maksimum i na taj način sprečimo konakt domaćih svinja sa ovom bolešću, ističe epizotiolog niškog Veterinarskog specijalističkog instituta. Takođe, imamo dobru saradnju sa lovcima u lovačkim udruženjima jer oni prilikom odstrela redovno dostavljaju uzorke svih odstreljenih divljih svinja koje su rezervoari ove bolesti i kretanjem bolesti kod divljih svinja mi tačno pratimo i procenjujemo rizike da se bolest pojavi kod domaćih svinja. Inače, pozitivna je stvar da bolest nije zoonoza. Od nje ne obolevaju ljudi već samo domaće i divlje svinje i najčešće se javlja u vidu hemoralgične groznice sa visokom temperaturom, gubljenjem apetita, svinja se zavlači u tamnije ćoškove svinjca i to je ono prvo što vlasnik može da primeti.

– Moj savet je da kada primeti sve ove simptome, da se obrati veterinaru. Nadležni veterinar izlazi na lice mesta, obavlja trijažu, vrši klinički pregled životinja i ako posumnja, uzima uzorke krvi i dostavlja u Institut na analizu.

– U Srbiji postoje četiri centra za suzbijanje naročito opasnih zaraznih bolesti- u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu, ističe Raičević. Naš centar je pripravan, ima pet ekipa koje su sposobne da u roku od 24 sata izađu na teren i preduzmu neophodne mere. Te aktivnosti nisu vezane samo za ovo područje. Baš danas, naša jedna ekipa je na teritoriji Braničevskog okruga, u Požarevcu, gde radimo na suzbijanju zarazne bolesti na jednoj velikoj farmi.

Šta radi ta veterinarska ekipa?

– Posle postavljanja dijagnoze, radi se eutanazija obolelih životinja i njihovo neškodljivo uklanjanje. Najčešće to ide u kafilerije gde se prerađuje i čini neinfektivnim, a takođe se sprovode sve mere dezinfekcije na zaraženom gazdinstvu, rešenjem se određuje vreme koliko se ne mogu useljavati svinje na ta gazdinstva ili farme i posle toga se dalje to rešava.

Na velikim farmama ta šteta je ogromna. Rekli ste da država nadokadi štetu vlasnicima farmi, odnosno gazdinstava?

– Da, država je stala iza suzbijanja ove naročito opasne zarazne bolesti. Postoje komisije za procenu štete koije izlaze na teren, vrši se procena vrednosti tih životinja koje se eutaniziraju, po trenutno važećim tržišnim cenama.

Kako može vlasnik domaćih životinja, svinja, da zaštiti svoje gazdinstvo?

– Osnovno je da se ne mešaju sa drugim vlasnicima svinja, da vode računa o svojim životinjama i da se ne kreću previše po komšiluku. Ono što je veoma bitno, ako imaju mogućnosti, da postave dezo barijere na ulazu u objekat, da svinje ne puštaju po šumama da idu na žir, već da budu zatvorene. Stalno treba dopunjavati sredstvo u dezo barijeri, da odeća i obuća koja se koristi u svinjcima ne bude korišćena van i to je važno i za lovce. Kad se vraćaju iz lova, pri ulasku u kuću treba da odlože i ostave odelo na drugu stranu i ono što koriste za rad da koriste samo za to.

– Virus afričke kuge je veoma otporan, ima 22 različita geno tipa i to je problem zašto ne može vakcina da se još uvek proizvede. Recimo, u sirovom mesu- može čak 105 dana da zadrži otpornost, u sušenom mesu može 300 dana, a u zamrzivaču čak 1000 dana da bude infektivan ovaj virus. I tu je opasnost, jer ako se zakolje svinja koja je u inkubaciji najčešće, nema simptoma, ali ima virus, i posle 1000 dana kad spremamo neko jelo i bacimo te pomije svinjama, možemo da izazovemo bolest kod drugih svinja, naglasio je Raičević.