Digitalno nasilje sve učestalije među učenicima
Petnaestogodišnji Dušan bio je žrtva digitalnog nasilja u osnovnoj školi. Iako je sve to sada iza njega, kaže da digitalno nasilje samo počinje na internetu, vrlo brzo se nastavlja u školi i može da ostavi ozbiljne posledice.
– To sve krene na društvenim mrežama, ponižavanje, vređanje, pisanje ružnih komentara koje svi mogu da vide, ali završi se tako što u školi krenu da me ismevaju i drugi učenici kad me vide. Upiru prstom u mene i dobacuju. Nikad nisam nosio “markirane” stvari, ali meni to nije bilo bitno. Smejali su se zato što su mi roditelji kupovali stvari na pijaci. Onda brzo krenu i komentari na osnovu mog fizičkog izgleda, pa vređanje u školi do te mere da, ujutru kad ustanem, ne želim da idem. Težak je to period, nisam imao sa kim da razgovaram, a bilo me je sramota da prijavim nastavnicima. Na svu sreću, osnovna škola je završena i sve je to iza mene, ali da je bilo teško, bilo je. Možda da sam sa nekim razgovarao bilo bi mi lakše, ali mislio sam da će to samo pogoršati situaciju, priča Dušan.
Nažalost, ovo je priča koju danas možemo da čujemo od mnogih osnovaca. Veliki broj nikada ne prijavi digitalno, pa čak ni fizičko nasilje, a posledice, kažu stručnjaci, mogu da budu ozbiljne i trajne.
Da li biste kao roditelj ili staratelj, pustili dete da se samostalno kreće kroz grad koji apsolutno ne poznaje? Odgovor je ne, a digitalni svet je upravo to, prostor u kome postoje izazovi i opasnosti, a gde je mnogo toga nepoznato.
– Digitalno nasilje je jednako ozbiljna forma nasilja kao i sve druge. S obzirom na savremene trendove i ponašanje mladih, rekla bih da je i najučestalija forma nasilja i čini mi se da jako dugo traje u nekoj sivoj zoni, gde ne znamo da se dešava, ali moram priznati da škole ređe prijavljuju digitalno nasilje, uglavnom je udruženo sa drugim formama nasilja, kaže Maja Stojanović, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad “Sveti Sava” u Nišu.
Prevencija, edukacija i razgovor sa decom su ključni, kažu stručnjaci.
– Važno je da deca prepoznaju sve forme nasilja i da znaju na vreme da reaguju i prijave. Da li će to reći roditeljima, nastavnicima iz škole, stručnoj službi, ali je jako važno da se na vreme prijavi svaka forma nasilja. Takođe, jako je važno edukovati roditelje. Danas biti roditelj podrazumeva osnovnu digitalnu pismenost, jer da biste vi da znali šta se dešava u tom svetu, morate da imate osnovna znanja o tome, priča Stojanović.
Veliki društveni problem Srbiji je vršnjačko nasilje, čije su posledice sve teže. Fizičkom nasilju prethodi verbalno ismevanje, uvrede, poniženja, koje uglavnom počinju na društvenim mrežama.
– Prema statistici i izveštajima koji ima Centar za socijalni rad u Nišu, postoji povećan broj prijava vršnjačkog nasilja i to značajno. Ako pogledamo 2015. godinu, imali smo samo osam prijava, a danas, za prvih osam meseci 2023. godine imamo čak 47 prijava, dodaje Stojanović.
Da li to znači da sve više dece trpi nasilje ili se o tome manje ćuti?
– Možemo govoriti o tome da li je to zaista povećan broj nasilja među vršnjacima ili je to rezultat malo veće senzibilisanosti čitave javnosti, škola i medija na pojavu vršnjačkog nasilja. Treba praviti razliku i to bi trebalo da bude predmet nekog istraživanja. Ono što je važno jeste praviti razliku između agresivnog ponašanja, koje je situaciono i ne ponavlja se i samog nasilja koje treba da zadovolji tri kriterijuma:
– da traje,
– da ima cilj da nekome nanese štetu
– da je odnos između žrtve i počinioca neravnopravan, odnosno da postoji disbalans u moći.
Stručnaci ističu da dugotrajna izloženost digitalnom ili vršnjačkom nasilju može dovesti i do ozbiljnih posledica (o čemu smo ranije pisali), zato je važno na vreme prekinuti „lanac nasilja“ i nasilnike što pre prijaviti.
