Drama na Toplici

Inžinjerci Vojske Srbije spašavaju ljude ili sprečavaju da do tragedija dođe po prirodi svog posla, kako čineći preventivne radnje u vidu pronalaženja i uništavanja ubojnih sredstava ili čišćenja korita reka, tako i u svim situacijama kada ljudima treba pomoći prilikom poplava, požara, klizišta, smetova, hemijskih akcidenata ili zemljotresa. Činjenica da su obučeni, spremni i sposobni da u svim ključnim i kritičnim situacijama reaguju hrabro, odvažno i pribrano nesumnjivo je uticala da se oni javljaju kao spasioci i kada nisu na dužnosti ili kada izvršavajući svoje inžinjerijske zadatke čine dobra i humana dela koja nisu usko vezana sa poslom koji obavljaju. Stariji vodnik prve klase Ilić Petar i desetar Boban Radosavljević su spašavajući život utopljeniku u reci Toplici dodali još jednu kariku u veličanstvenoj istoriji inžinjerijske jedince prepunoj humanosti, herojstva, požrtvovanja i želje da budu od pomoći građanima svoje zemlje.

Toplica je najveća leva pritoka Južne Morave koja posle početnih planinskih brzaka teče mirno kroz Kuršumliju i Prokuplje na svom 136 kilometara dugom putu. Reklo bi se na prvi pogled da je reč o reci koja je plitka i mirna, ali kolebanja u protoku vode su velika, tako da vodostaj Toplice poraste za tili čas, što dovede do poplava i ugrožavanja ljudi i materijalsnih dobara. Toplica je uz to prepuna i dubokih virova, koji ovu reku čine potpuno nepredvidljivom. U zlokobne ćudi reke uverio se i meštanin Kuršumlije Milisav Milosavljević, koji je 18. jula ove godine, u podne, odlučio da proprati radove inžinjeraca na uređenju rečnog korita Toplice. On se tada okliznuo na ivici desne obale, izgubio ravnotežu i upao u reku, koja ga je nosila desetak metara nizvodno do dubokog vira, iz koga je on bezuspešno i panično pokušavao da izađe. Pomoć mu je bila potrebna odmah, pošto je bilo vidljivo da u pokušajima da se spasi gubi snagu i da mu preti opasnost od davljenja. Prava je sreća da su se u tom trenutku na levoj obali reke nalazili pripadnici 310. inžinjerijskog bataljona Treće brigade kopnene vojske.

„Rukovaoc inžinjerijske mašine Kopač JCB desetar Boban Radosavljević me je obavestio da se u reci nalazi čovek koji se davi – kaže komandir prvog putnog odeljenja inžinjerijske čete opšte namene stariji vodnik prve klase Petar Ilić – Odlučili smo da odmah krenemo u pomoć, ali i imali u vidu da vađenje davljenika iz vode nije ni malo bezopasno pošto je poznato da davljenik u kritičnoj situaciji ima ogromnu snagu i nekontrolisano ponašanje. Najbolje bi bilo dodati mu sa obale neku motku, granu ili veslo, ali mi smo se nalazili na suprotnoj strani reke i zato smo krenuli našom inžinjerijskom mašinom. Seo sam u kašiku Kopača JCB, dok je desetar Radosavljević pokrenuo mašinu i krenuo prema viru u kojem se nesrećni Milisav davio. Došli smo do ivice vira, odakle sam uspeo da davljenika uhvatim za struk i snažnim trzajem ubacim u kašiku inžinjerijske mašine. Rukovalac inžinjerijske mašine nas je odvezao do obale, a potom smo odmah davljenika prevezli do Doma zdravlja u Kuršumliji gde su mu zdravstveni radnici pružili svu potrebnu pomoć“.

Drama na Toplici se tako srećno završili, ali postavlja se pitanje kako su se inžinjerci sa svojom mašinom našli u koritu reke? Oni su obavljali svoje redovne zadatke u okviru projekta civilno-vojne saradnje na čišćenju korita reke Toplice u Kuršumliji. Inžinjerijski bataljon Treće brigade KoV je već više puta angažovao snage i sredstva za otklanjanje posledica od poplava na jugu Srbije, ali je pre par godina doneta mudra odluka da se preduzmu preventivne mere kako bi se, koliko god je moguće, poplave sprečile. Važan segment u ostvarivanju tog cilja predstavlja uređenje rečnih korita i zato prokupački inžinjerci prošlog i ovog leta aktivno rade na preventivnom uređenju reka Toplice, Kosanice i Jošanice u kuršumlijskom i blačkom kraju, što podrazumeva proširenje rečnih korita, povećanje propusne moći za vodu, led i nanose, a samim tim i stvaranje uslova za zaštitu od bujičnih voda. Radovi na Toplici su ove godine trajali deset dana, a za to vreme uklonjeni su šut, priobalno rastinje i razni otpadni materijal sa 1200 metara rečnog korita i 275 metara obala reke. Slični radovi su izvedeni i na reci Kosanici gde je očišćeno trista metara rečnog korita i obala reke.

Nema sumnje da će radovi prokupačkih inžinjeraca na uređenju korita reka u Toplici, izbacivanje na hiljade kubnih metara nanosa i drugog materijala, izgradnja i ojačanja bedema reka smanjiti mogućnost za poplave i obezbediti siguran i bezbedan život meštana, bez bojazni od plavljenja puteva i domova u blizini rečnog toka. Investitori i meštani su prezadovoljni izvedenim radovima, dok građani i organi vlasti ne propuštaju priliku da se zahvale pripadnicima vojske što su spasili život njihovom sugrađaninu. Priznanja za starijeg vodnika prve klase Petra Ilića i desetara Bobana Radosavljevića nisu izostala ni od kolega sa posla, a ni od najodgovornijih ljudi u Trećoj brigadi i Kopnenoj vojsci. Starešine i vojnici inžinjerijskog bataljona iz Prokuplja su obučeni za reakciju u svim mogućim uslovima i situacijama, tako da nije ni čudo što veruju da je njihova dužnost da uvek kada mogu pomognu. Nisu zato retke situacije kada oni svojim delima šire ideju dobrote, humanosti, solidarnosti sa unesrećenima, povređenima i svim ljudima koji su u opasnosti. Stariji vodnik prve klase Petar Ilić gotovo da ne može ni da se seti svih akcija i postupaka kojima je tokom svoje karijere inžinjerijskog podoficira pomagao narodu. U pomoć zato priskaču dobijena prizanja iz kojih sagledavamo da je vodnik Ilić već 2012. godine dobio zlatnu medalju od predsednika Republike Srbije za pružanje pomoći u opštini Kuršumlija, gde je napadao sneg i proglašena vanredna situacija. Vodnik Ilić i njegove kolege su 35 dana radili na čišćenju nameta od snega, visokih i dva metra, zbog kojih su sela u brdsko-planinskim krajevima bila odsečena.

Stariji vodnik prve klase Petar Ilić je i 2014. godine dobio priznanje od načelnika Generalštaba Vojske Srbije za pokazanu humanost, hrabrost i patriotizam u spasavanju ljudi i imovine ugroženih u katastrofalnim poplavama u maju 2014. godine. Prisetiće se mnogi horor scena iz poplavljenog Obrenovca, ali treba i zapamtiti te junake, poput vodnika Ilića, koji su tih dana spasavali ljude, životinje i materijalna dobra. Iz Obrenovca se jedinica starijeg vodnika prve klase Petra Ilića uputila, ne na odmor, već na sanaciju klizišta u Krupnju, gde je trebalo ukloniti zemljane nanose, probiti put i osposobiti komunikacije za dalje korišćenje. „Teško smo mogli da poverujemo u ono što smo videli u Krupnju – govori vodnik Ilić – Rečica od sedam-osam metara se izlila iz svog korita i napravila štetu kao da je Dunav prošao kroz Krupanj, a ne Jadar. Klizišta su proradila i to je stvorilo ogromne probleme. Dešavalo se da klizišta progutaju kuće, tako da iz kuće viri samo deo krova. Nestajala su brda i potpuno se menjao izgled krajolika. Danonoćno smo radili da saniramo posledice klizišta i rečnih nanosa“.

Zaključak je samo jedan. Stariji vodnik prve klase Petar Ilić i desetar Boban Radosavljević su, kao i mnogi drugi iz prokupačkog inžinjerijskog bataljona, ne samo pravi vojnici i profesionalci, već i ljudi posebnog kova, spremni da ne štede sebe kada treba spasiti ljude, životinje i materijalna dobra.