Roditeljske viber grupe usijane pred 8. mart

Međunarodni dan žena 8. mart nam se bliži. Za roditelje manje i školske dece to znači nekoliko desetina poruka po viber grupama, usaglašavanje stavova oko izbora poklona vaspitačici, učiteljici ili nastavnici. I treba naravno kupiti poklon onima koji nam decu uče i obrazuju, ali što je to otišlo u drugu krajnost pa se sada sakupljaju 1000, 2000 dinara i više po detetu, e to i nije baš pohvalno. I važno je, kažu, da poklon nije „no name“. Često vidim ili čujem u poslednje vreme kako žene govore o markiranoj ili brendiranoj garderobi za svoju decu…i bude mi nekako žao što smo se za svetlosnu godinu udaljili od istinskih, pravih vrednosti. Uzgred, o kakvim brendovima govorimo, ako znamo da nam stižu iz Kine ili Vijetnama? No, ajd o tome nekom drugom prilikom.

Da se vratimo na temu neumerene kupovine poklona za 8. mart. Od pojedinih roditelja prosvetne radnice dobijaju vrlo skupe poklone, to je toliko daleko otišlo da poklanjaju čak i vaučere za putovanja! I kako da posle vaše dete ne bude vukovac?

Malo se šalimo, a malo ima i istine u tome. Ovih dana oglasila se i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je preporučila kupovinu simboličnih poklona učiteljicama i nastavnicama i da roditelji vode računa o tome da ima u odeljenju dece koja nisu dobrog imovinskog stanja i na taj način se stigmatizuju, ukoliko se sakuplja veći iznos.

Ali, ko će srpskom narodu objasniti da se u zapadnim, razvijenijim zemljama ovaj dan i ne slavi, već se žene bore za svoj položaj, protestuju, izlaze na ulice, zalažu se za prava svih žena…

Ovih dana, u tv programima se stalno govori o tome da treba voditi računa da pokloni prosvetarkama ne budu neukusni i da je onoj koja prima bude više neprijatno nego li što ćete je obradovati. Većina prosvetnih radnica i naglašava deci da ne kupuju poklone, da ako roditelji žele, mogu taj novac namenjen njima uplatiti u humanitarnu fondaciju za lečenje nekog bolesnog deteta, ali ne dopire to do nas. Svađaju se majke na viber grupama oko toga da li uzeti parfem ili ogrlicu, vaučer za drogeriju ili neki butik…mišljenja su različita, ali se moraju usaglasiti za dan, dva.

I onda, deci poklon u ruke i neka nose učiteljici ono što su im mame izabrale. A gde se izgubi ono da dete učiteljici nešto napiše i nacrta, kupi jedan cvet?

Niko ne zna, ali anketirani građani Niša slažu se da u ovakvoj situaciji ne treba kupovati luksuzne poklone, da je dovoljno kupiti cveće ili neku sitnicu. Do nekih razumnijih odluka, čudićemo se uvek iznova ovakvim postupcima, a izbor poklona je širok, od cveta do vaučera za razgledanje sveta!

I ne zaboravite najvažnije-da pažnja i ljubav ne smeju da manjkaju ni ostalih dana u godini.

I još ovo, ne namećite deci pogrešne stavove da je materijalno ispred svega… ima li lepšeg poklona od poklona koji je dečja ručica napravila?