Svetski dan knjige i autorskih prava

Svetski dan knjige prilika je da se podsetimo značaja koji knjige kao otelotvorenje ljudske kreativnosti i želje za deljenjem znanja imaju u našem životu.

Ovaj datum je odabran jer se poklapa sa datumom smrti nekih od najvećih književnih figura u istoriji, uključujući Migela de Servantesa i Vilijama Šekspira.

Zapravo, dva velikana jesu umrla na isti datum, ali ne istog dana, jer su u Španiji i Engleskoj u to vreme u upotrebi bili različiti kalendari. U Španiji je tada korišćen gregorijanski kalendar, a u Engleskoj julijanski. Dakle, Šekspir je preminuo 3. maja po gregorijanskom kalendaru, deset dana nakon Servantesa.

Takođe, istaknuti peruansko-španski hroničar i pisac Inka Garsilaso de la Vega je preminuo upravo 23. aprila 1616, a brojni drugi autori su rođeni ili umrli na ovaj dan – Vladimir Nabokov, Vilijam Vordsvort, Moris Drion, Haldour Laksnes… U njihovu čast, Unesko je prihvatio ovaj datum kao univerzalni omaž svim knjigama i piscima.

Kolevka ovog praznika je u španskoj pokrajini Kataloniji, gde je prvi put obeležen 7. oktobra 1926, na dan Servantesovog rođenja, a brojne tradicije su se održale još od srednjeg veka.

U Kataloniji, u srednjem veku, na ovaj dan organizovani su turniri prilikom kojih su plemići devojkama davali ruže. Danas, ovaj običaj i dalje živi – muškarci ženama poklanjaju cveće, a one njima knjige.

Svetski dan knjige je divna prilika da se proslavi ljubav prema knjigama i čitanju širom sveta, kao i da se istakne značaj književnosti u obogaćivanju ljudskog uma i kulture.

Veliki broj gradskih biblioteka danas je snizio cenu godišnje članarine, ne bi li privukli što veći broj čitalaca. Stručnjaci podsećaju da je i pored digitalizacije, veoma važno da čitamo, posebno dajemo primer deci, jer čitanje ima mnogo benefita-od razvijanja mašte, obogaćivanja rečnika…Čitanje je odličan način za učenje, koji ujedno podstiče i kreativnost kod dece. Obogaćen vokabular može pomoći deci da se bolje pisano izražavaju i da se emocionalno i kognitivno razvijaju. Čitanje, a naročito čitanje iz zadovoljstva, podstiče pozitivan stav i bolje izražavanje. Razumevanje perspektiva različitih pisaca pomaže deci da razviju svoj talenat za pisanje. Čitajući, ona uče o svom okruženju i istoriji. Osmišljavanje njihovog okruženja pomaže im da se intelektualno razviju. Čitanje još od malih nogu bogati naš vokabular, poboljšava poznavanje gramatike i uvodi nove koncepte. Čitanjem deca uče o emocijama. Poboljšano samoizražavanje doprinosi njihovom emocionalnom i socijalnom razvoju. Deca se mogu povezati sa mnogim ljudima i konceptima kroz knjige. Uzročno-posledična teorija priča podstiče analitičke sposobnosti i radoznalost.

Redovno čitanje pomaže deci da razviju bolji fokus. Čitanje knjiga takođe podstiče kreativnost, jer je za čitanje potreban vizuelni stimulans. Ovakva kreativnost može doprineti razvoju drugih životnih veština. Istraživanje Univerziteta u Saseksu pokazalo je da čitanje smanjuje stres za 68%, opušta mišiće, smanjuje napetost i poboljšava san i opšte blagostanje, kao i da pomaže u sprečavanju gubitka pamćenja.

Čitanje je važna aktivnost učenja, jer podstiče društvenu svest i kritičko razmišljanje.