Crni petak i bespotrebne kupovine

Crni petak ove godine je 28. novembra, a kao i prethodnih godina, mnogi prodavci u Srbiji nude već sada popuste na različite proizvode. Iako se očekuju veliki popusti, potrošači bi trebalo da budu oprezni, jer stručnjaci upozoravaju na marketinške trikove, kao što je prethodno podizanje cena i savetuju da se popusti prate i pre ovog dana.

Foto: AI- prema nalogu autorke

Da krenemo od porekla naziva za poslednji petak u novembru. Izraz “crni petak” ili na engleskom black friday potiče iz veoma specifične situacije u Filadelfiji 50-ih godina prošlog veka. U subotu posle Dana zahvalnosti, igrala se posebna fudbalska utakmica između vojske i mornarice. Ova fudbalska tradicija je bila masovna atrakcija za porodice iz predgrađa i turiste u oblasti Filadelfije, a grad je bio prepun ljudi tog vikenda.

Priliv potrošača je rezultirao ozbiljnim problemima u saobraćaju, a u toj gužvi su bili i džeparoši i lopovi u prodavnicama. Ovo je učinilo dan izuzetno teškim za filadelfijsku policiju, koja je, pre svega, želela da vikend Dana zahvalnosti provede sa svojim porodicama. Policajci su dan nazvali Crni petak zbog ekstremnog haosa i bezbrojnih izveštaja o krađama i provalama u prodavnicama.

Nakon ovih incidenata, dan je stekao negativnu reputaciju i iako su prodavnice zarađivale tog vikenda, bilo je neophodno rebrendiranje reči i njenog značenja. Godine 1961, prodavnice u Americi pokušale su novi pristup nazivanjem tog dana „Veliki petak“, ali ime je bilo prepoznato samo u nekoliko država.

Druga pretpostavka je da je termin Crni Petak (Black Friday) povezan sa krahom berze u SAD-u koji se dogodio 24. septembra 1869. godine. U pokušaju da monopolizuju čitavo tržište zlata, dva brokera Džejson Gould i Džejms Fisk Junior (poznati još kao baroni pljačkaši) bili su u dosluhu sa političarem Vilijamom Meger Tvidom, sa ciljem da podmite visoke zvaničnike. Na njihovu nesreću, cena zlata se srušila u nekoliko minuta, a sa sobom je povukla u krah i mnogobrojne investitore i kompanije, te se i sama berza urušila. Taj dan je ostao poznat kao Crni Petak. Odakle god poreklo naziva, jedno je sigurno-ljubitelji šopinga nestrpljivo čekaju ovaj dan i neumorno čekaju u redovima ispred prodavnica.

Trgovci koriste ovaj dan da šarenim reklamama na izlozima svojih radnji privuku što više kupaca, nudeći različite popuste koji su najčešće zapravo prava, realna cena proizvoda. Zbog visokih marži trgovinskih lanaca, u Srbiji su cene  više u odnosu na neke zemlje Evrope i zato ne treba da čudi zašto su na zapadu isti brendovi jeftiniji u odnosu na nas.

Priznaćete, teško bismo izdvojili radnju koja, poput onih u Beču ili Parizu, snižava cene toliko da kada dođete do kase da platite, sa dodatnim popustom, kupujete odevne predmete po ceni od 2,3 evra.

Međunarodna rasprodaja iznedrila je dodatne praznike u maloprodaji, pa ide i Sajber ponedeljak, koji se slavi nakon vikenda Crnog petka, gotovo jednako profitabilan kao i sam Crni petak. Crni Petak (Black Friday) je postao dan sa najvećim prometom u trgovini oko 2001. godine. Pored toga što neke radnje otvaraju vrata već u četvrtak uveče, pojedine prodavnice i sajtovi sniženja započinju danima, pa i sedmicama ranije.

Za mnoge (ako ne i sve) trgovce, ova vrhunska sezona je najvažnije doba godine. Ona postavlja pravac za narednih 12 meseci trgovanja.

I ovog šoping petka ćemo imati, s jedne strane, one koji se zgražavaju gužvama i naivnošću kupaca i one koji jedva čekaju taj dan da po sniženim cenama nešto kupe. Polako, ali sigurno postajemo društvo koje neumereno kupuje.

Foto: AI – prema nalogu autorke

Koncept „konzumerizma“ poznat je kao potrošnja proizvoda koji nisu suštinski potrebni. Reklamna industrija nas mami da kupujemo proizvode i ulažemo u robu koja nam nije potrebna za vođenje sopstvenog poslovanja, sa namerom da nastavimo masovnu proizvodnju robe i usluga unutar industrije. Kada neraspoloženje lečimo kupovinom to dovodi do rasipničkog ponašanja, trošimo novac na stvari koje nam ponekad nisu potrebne, upozoravaju ekonomisti.

Verovatno i ne razmišljamo kada kupujemo ono što nam realno ne treba, koliko štete nanosimo prirodi, ekologiji, samim tim sebi samima i budućim naraštajima.

Screenshot:Future of the consumer society

Podsećamo, resursi naše planete su ograničeni. Neodrživa potrošnja resursa šteti staništima, smanjuje biodiverzitet i iscrpljuje važne resurse, poput vode i zemljišta.

Eto, razmislite sledeći put kada ishitreno želite nešto da kupite- da li vam baš sada treba ili možete i bez toga, a kao jedan od benefita svakako je i ušteda novca za nešto što vam je zaista potrebno.