Da li vam prijaju promene iz minusa u plus?

Nažalost, svedoci smo sve izraženijih klimatskih promena i zato imamo velike temperaturne razlike, od minusa do plusa, nekad ta razlika bude i 10 do 15 stepeni.

Lekari kažu da promene vremena osećaju i zdrave i osobe sa hroničnim problemima. Na koga promene vremena najviše utiču, pitali smo doktorku Doma zdravlja u Nišu Draganu Joksimović Stevanović.

– Svakako da ove promene utiču negativno pre svega na hronične bolesnike, ali i na mlade, zdrave ljude, kaže dr Joksimović Stevanović. Neprirodno je to da u ovo doba godine temperature budu i do 20 stepeni u plusu, da iz minusa uđemo u veliki plus, to utiče na lučenje hipofize kao žlezde i adrenokortitropni hormon, tako da to dovodi do niza promena kod srčanih i plućnih bolesnika, ali i kod reumatičara, ljudi koji imaju problem sa želucem i kod psihički labilnih osoba, kaže naša sagovornica.

Nije prirodno da temperatura vazduha ide do 20 stepeni u februaru. Da li meteoropatske promene utiču na sve nas?

– Ove visoke temperature u februaru i kod mladih stvaraju smetnje, sunce dovodi do promene raspoloženja, pada koncentracije, glavobolje zbog naglih prelazaka iz niske u visoke temperature. Deca takođe osećaju ove vremenske promene, čak deca do 15 godina izraženije osećaju te meteoropatske promene od odraslih. Starije osobe, kao i žene oko 45. godine su najosetljivija grupa kada je u pitanju meteoropatija, ističe doktorka Joksimović Stevanović.

Ranije, naša konvencionalna medicina tome nije pridavala značaj, ali smo svedoci da ipak te promene u temperaturi, atmosferskom pritisku imaju uticaj i na krvni pritisak?

– Pojava vetra, jonizacija vazduha-sve su to neki parametri kojima savremena biometeorologija pridaje značaj. Kad je hladno, dolazi do porasta krvnog pritiska što je po zakonima fizike i normalno, jer dolazi do sužavanja krvnih sudova, a sa povećanjem pritiska raste i opasnost od infarkta, šloga, tako da u zimskim mesecima imamo povećan broj tih ozbiljnih komplikacija visokog krvnog pritiska. Kada je atmosferski pritisak visok, dolazi do pada krvnog pritiska i obrnuto. Kod mladih osoba može usled tog pada, nedovoljno sna, nedovoljnog unosa tečnosti, pri višim temperaturama da se javi malaksalost pa da nastupi i kolaps i to nam se često dešava na javnim mestima, pa Hitna pomoć interveniše.

Sa kojim se problemima javljaju ljudi u Dom zdravlja ovih dana?

– Uglavnom se javljaju pacijenti sa respiratornim infekcijama, bilo je i pacijenata sa povišenim pritiskom. Februar jeste mesec za pik kad se pojavi grip, ali opet stanje nije alarmantno, jer se veliki broj građana vakcinisao  protiv sezonskog gripa, a to su uglavnom najugroženije grupe- stariji i osobe sa hroničnim bolestima.

Stalno postavljamo isto pitanje- koji bi bio savet lekara našim sugrađanima?

– Higijena ruku je veoma bitna, savet za starije hronične pacijente je da ne idu na mesta gde je veliki broj ljudi, da se zaštite maskom, da svoju terapiju uzimaju na vreme, da dovoljno spavaju i unose vitamine, jedu voće i povrće kako bi njihov imuni sistem bio na višem nivou i to je ono što svima savetujemo, ne samo za virusne infekcije, poručuje dr Dragana Joksimović Stevanović.