Dan primirja – sećanje na kraj Velikog rata

U jedanaestom satu, jedanaestog dana jedanaestog meseca 1918. godine topovi su utihnuli. Tog trenutka završio se Prvi svetski rat – najveći sukob koji je svet do tada poznavao. Primirje je potpisano u železničkom vagonu u Kompjenju u Pikardiji u 5.45 ujutro, a stupilo je na snagu u 11 časova.

Već sledeće godine britanski kralj Džordž Peti pozvao je građane da u 11 sati zastanu na trenutak tišine u znak sećanja na trenutak kada je oružje zaćutalo. Tako je rođen Dan primirja, koji su ubrzo prihvatile i druge zemlje.

U Francuskoj je prvi put obeležen 1920. godine, a kao državni praznik ustanovljen 1924. U Sjedinjenim Američkim Državama predsednik Vudro Vilson proglasio je 11. novembar Danom primirja 1919. godine, dok ga je Kongres zvanično priznao 1926. Kasnije, 1954. godine, praznik je preimenovan u Dan veterana posvećen svim pripadnicima američke vojske.

Od 1919. godine širom sveta se na ovaj dan održava minut tišine u 11 sati, dok mnoge zemlje podižu spomenike Neznanom junaku u čast onih čiji identitet nikada nije utvrđen. Prvi su to učinile Engleska i Francuska 1920. godine, a danas više od 50 država ima slične memorijale.

U Srbiji je Dan primirja zvanično uveden 2012. godine. Simbol praznika je cvet Natalijina ramonda, biljka koja raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, poprištu slavne bitke srpske vojske pod komandom vojvode Živojina Mišića. Ramonda je poznata i kao biljka feniks, jer oživljava nakon što se osuši, simbolizujući vaskrs Srbije posle ratnih stradanja.

Cvet je okružen zeleno-crnom trakom Albanske spomenice, čime se odaje počast stradalnicima i herojima koji su prešli albansku golgotu.

Prvi svetski rat, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, završio se Versajskim mirom potpisanim 28. juna 1919. godine. Srbija je poslednje primirje potpisala 13. novembra te godine sa Mađarskom, ali je odlučeno da se, u skladu sa saveznicima, praznik obeležava 11. novembra.

Sporazum iz Kompjenja predvideo je prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika i uništavanje ratnih brodova. Nemačka javnost primirje je doživela kao poniženje, verujući da vojska nije poražena na bojnom polju – uverenje koje je kasnije doprinelo rastu nezadovoljstva i usponu ekstremizma uoči Drugog svetskog rata.

Iako su mnogi verovali da će Veliki rat biti rat koji će okončati sve ratove, istorija je pokazala suprotno. Ipak, 11. novembar ostaje dan kada svet zastaje da se seti miliona izgubljenih života i da obnovi zavet miru.

Natalijina ramonda, cvet koji ponovo oživljava kada mu se doda malo vode, simbol je nade i trajne poruke – nikada više rat.