Dan tišine, stradanja i nade za pravoslavne hrišćane

Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom u godini. To je dan koji prethodi Vaskrsu i posvećen je sećanju na događaje koji su prethodili Hristovom vaskrsenju: njegovo hvatanje, suđenje pred Pontijem Pilatom, bičevanje, nošenje krsta, razapinjanje na Golgoti i, konačno, smrt i polaganje u grob.

Za razliku od svih ostalih dana u godini, na Veliki petak se u pravoslavnim hramovima ne služi Sveta liturgija. Razlog je duboko simboličan, jer se veruje da je na taj dan sam Isus Hristos prineo sebe na žrtvu, pa se beskrvna žrtva (liturgija) ne vrši.

Umesto liturgije, služe se Carski časovi, a centralni događaj je večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice. Plaštanica je platno na kojem je oslikano polaganje Hristovo u grob. Ona se postavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolizuje grob. Vernici u tišini prilaze, celivaju plaštanicu i provlače se ispod nje, što simbolizuje učešće u Hristovom stradanju radi kasnijeg vaskrsenja.

 Strogi post i pravila ponašanja

Veliki petak je dan najstrožeg posta. Crkva propisuje post na vodi, a za one koji su fizički snažni, preporučuje se „suhojedenje“ ili potpuno uzdržavanje od hrane do zalaska sunca. Pored uzdržavanja od hrane, akcenat je na duhovnom postu, izbegavanju loših misli i reči.

U narodnoj tradiciji, na ovaj dan se:
Ne peva i ne veseli: Muzika i smeh se utišavaju u znak žalosti.
Ne zvone crkvena zvona: Umesto njih, do Vaskršnje liturgije u nedelju, koriste se drvena klepala.
Ne rade teški poslovi: Veruje se da na ovaj dan ne treba raditi ništa u polju (naročito ne „dirati zemlju“ alatkama) niti u kući, osim onoga što je vezano za pripremu vaskršnjih jaja.

Običaj farbanja jaja

Iako je dan duboke tuge, Veliki petak je i vreme pripreme za radost koja dolazi. Najprepoznatljiviji običaj je farbanje vaskršnjih jaja. Prvo jaje koje se spusti u vrelu vodu mora biti crvene boje, koja simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv, ali i boju života i vaskrsenja. Ovo prvo jaje naziva se „čuvarkuća“. Ono se čuva pored ikone tokom cele godine, sve do narednog Vaskrsa, jer se veruje da štiti dom i ukućane od bolesti i zla.

Hrišćansko učenje ovaj dan ne posmatra kao kraj, već kao neophodan put ka pobedi nad smrću. U tišini Velikog petka već se nazire svetlost Vaskrsa, podsećajući nas na važnost trpljenja, praštanja i neizmerne ljubavi. Ljudi se pozdravljaju rečima Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse!