Kome odgovaraju paprene cene đačkih ekskurzija?

Vreme je prijavljivanja učenika za ekskurzije, nastavu u prirodi i druge školske aktivnosti, što bi sve zajedno trebalo da bude prava sreća za roditelje, decu i zaposlene u školama, pošto ciljevi nastave u prirodi i ekskurzija nisu ni u jednom delu sporni. Ko bi, zaboga, uopšte bio protiv toga da deca unapređuju svoj psihofizički i socijalni razvoj, razvijaju ekološku svest i pozitivan odnos prema nacionalnim, kulturnim i estetskim  vrednostima ili sagledaju mogućnosti privrednog razvoja kraja u koji odlaze? Svake godine, nažalost, roditelji postavljaju i pitanje  da li deca treba da idu na pomenute aktivnosti zbog sumanutih cena koje im se ispostavljaju za potrebe ovih školskih aktivnosti i često, vrlo sumnjivih okolnosti boravka dece u nekim mestima i hotelima.

Oni se obraćaju razrednim starešinama, direktorima škola, savetima roditelja, turističkim agencijama, ali razumnog odgovora nema ni sa jedne strane, već se sve svede na tvrdnje da je sve to odlučeno u Ministarstvu, da je nemoguće bilo šta menjati, što bi se reklo hoćeš-nećeš-prodato. Da li je to baš tako?

Ne možemo diktirati cene turističkim agencijama jer se to odvija preko njih, ali možemo sugerisati da pre nego što se odaberu programi, da se bira nešto što je za najveći broj dece ipak dostižno i što neće biti preveliko opterećenje za budžet roditelja, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović nedavno u Nišu. Može uvek sa agencijom da se dogovori da ili jedan dan bude kraće ili program bude intenzivniji ili raznovrsniji u sferama koje su nepoznate deci, a koje nisu preskupe, istakla je Đukić Dejanović.

Prvo, Pravilnik o organizovanju nastave u prirodi i ekskurzije u osnovnoj školi precizira da Ministarstvo prosvete nema nikakve veze sa organizacijom ili izborom agencije za realizaciju nastave u prirodi ili ekskurzija, već da je čitav proces u isključivoj nadležnosti škola. Postupak javnih nabavki sprovodi komisija škole koju obrazuje direktor, dok stručnu pomoć komisiji pružaju lica koja su zaposlena u školi. Teško je razumljivo zašto se u školama stalno pozivaju na to da je Savet roditelja na nešto dao saglasnost, ako znamo da se u komisiji nalazi samo jedan predstavnik Saveta roditelja, te da je očigledno da on nikako ne može uticati na konačne odluke komisije. Nije tačno ni to da se ništa ne može promeniti, pošto se zna da škole imaju pravo da ponište tender kojim nisu zadovoljni. Zašto škole to ne čine, u situacijama kada je očigledno da nešto nije u redu?

Razlog koji se pominje je taj da navodno škole u toj situaciji plaćaju penale. Roditeljima se zato iz škola indirektno „šalje“ samo jedna poruka – platite i ćutite, što oni najčešće i čine vodeći se čuvenom maksimom „pa kako samo moje dete da ne ide“?

Drugo, zašto se samo roditelji bune zbog visokih cena nastave u prirodi i ekskurzija, zar zaposleni u školama ne vide koliko je to daleko otišlo? Odgovor je krajnje jednostavan, a glasi – samo roditelji plaćaju, dok svi drugi zarađuju. Na jednoj strani su država, turističke agencije, prevoznici, zaposleni u školama, hoteli, izletišta, restorani, medicinski radnici, vodiči i mnogi drugi, a na drugoj strani su roditelji koji sve njih treba da isfinansiraju i da se ni za šta ne pitaju. Neka pitanja se, ipak, moraju postaviti. Turistička logika govori, svuda u svetu, da veći broj korisnika turističkih usluga spušta cene, pa kako je moguće da cene nastave u prirodi i ekskurzija idu u nebesa i da često četvoročlana porodica može sebi da organizuje odmor na istom mestu po ceni koju daje za jedno dete?

Vlasnici turističkih agencija tvrde, ukoliko im je verovati, da ne zarađuju mnogo i da su često primorani od strane pojedinih direktora škola da pružaju i druge usluge, nevezane sa boravkom u prirodi i ekskurzijama, što će reći da roditelji očigledno plaćaju i neke stvari koje nisu planirane aktivnostima o kojima govorimo. Zašto je država na strani onih koji zarađuju od nastave u prirodi i ekskurzija?

Nećete verovati! Država, u ovom slučaju Ministarstvo prosvete, ne samo da nije obezbedila dnevnice za svoje zaposlene, što je praksa u svim drugim državnim organima i institucijama, već naplaćuje i poreze i doprinose na sve dnevnice zaposlenih u školama, lekara i drugih i to u iznosu koji te troškove uvećava skoro stopostotno. Da li je moguće da nikom nije palo na pamet da te dnevnice plati preko škole, što bi iznose za porez i doprinose smanjilo na samo deset odsto? Palo im je na pamet, naravno, ali priznaćete da se ovako više zaradi. Postoji tu još mnogo  neverovatnih činjenica. U školama kažu kako vode računa o siromašnima i da zato obezbeđuju da na dvadesetoro dece jedno pođe na boravak u prirodi ili ekskurziju besplatno. Ako ste pomislili da ovaj, kako oni pišu gratis, plaća škola ili turistička agencija, prevarili ste se, zato što i pomenuti gratis plaćaju roditelji. I svaki će se roditelj s tim složiti, ali treba jasno to i naglasiti.

Činjenica da se godinama i decenijama ništa ne menja po pitanju besmisleno skupih boravaka u prirodi i ekskurzija govori to da postoje mnogi (čitaj – oni koji zarađuju) kojima ovakva situacija odgovara, te da su roditelji potpuno neorganizovani i nemoćni da bilo šta promene. Jedini način da se nešto promeni je da se roditelji dogovore i ne dozvole svojoj deci da idu na tako skupe ekskurzije i boravke u prirodi, što bi u krajnjem dovelo do odustajanja od ovih aktivnosti ili bi primoralo one koji zarađuju da smanje svoje profite i prilagode ih objektivnijim i jeftinijim aranžmanima. Nema sumnje da bi se to i dogodilo, imajući u vidu zarade svih koji su u ovaj proces uključeni, a bez kojih bi mogli potpuno ostati.

Teško je verovati da će do toga doći, usled sentimentalnih i drugih razloga koji roditelje motivišu da idu protiv razuma i plaćaju bezobrazno visoke cene, izmišljene troškove, loš smeštaj i hranu ili nepostojeće ulaznice. Roditelji, uostalom, nisu uspeli da se izbore ni za bolje i jeftinije (zašto ne i besplatne) udžbenike. Čini se da je, ipak, krajnje vreme da se nešto preduzme po pitanju preskupih boravaka u prirodi i ekskurzija, pogotovo što nam već postojeći primeri govore da u nekim školama i oko škola mnogo toga miriše na nezakonitost, korupciju i organizovani kriminal.

Malo je poznato da je još pre dve godine Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak, a Udruženje saveta roditelja Srbije podnelo krivičnu prijavu protiv grupacije Klet (izdavačke kuće Klet, Novi logos i Freska). Direktori izdavačkih kuća i direktori nekih škola terete se, kako u prijavi piše, „ za dobijanje poklona da bi forsirali ovu grupaciju“. Razlog više da nadležni organi provere tendere za boravak u prirodi i ekskurzije, da se proveri ispravnost autobusa, videti da li turističke agencije usaglašavaju skupe ponude da bi izbegli konkurenciju, sagledati problem nastavničkih dnevnica sa više strana i učiniti sve što je moguće da se ovo pitanje konačno skine sa dnevnog reda.

Zoran MILADINOVIĆ