Mucanje kod deteta-kako rešiti ovaj problem?

– Mucanje je problem koji se retko javlja, oko jedan odsto dece muca i to je do skoro bila tabu tema, kaže za naš portal Violeta Mihailović, logoped.

Roditelji se ne jave na vreme jer i dobiju takve savete da je mucanje razvojno i fiziološko i da će samo od sebe nestati. To nije baš tako. U nekim slučajevima se i desi, ali veoma retko, kaže naša sagovornica.

Šta je mucanje?

– Mucanje je zastajkivanje u govoru, prekidanje, okačivanje na nekim glasovima, vraćanje nekih reči ili jednog glasa nekoliko puta, što je vrlo neprijatno za osobu koja se osvesti da ima taj problem, a neprijatno je i za roditelje, gde se oni uplaše od toga, brinu i pokušavaju da sami to reše. Kasnije, to mucanje, u većini slučajeva, već dobija i emocionalni oblik, dete se poveže sa lošim mislima i lošim emocijama i to onda prerasta u pravo mucanje. To počinje da se dešava kada dete ima oko dve ipo godine, kada govor počinje da se razvija, kada je dete zainteresovano za komunikaciju, pre svega sa roditeljima, da iskaže svoje mišljenje, ostvari svoje potrebe… To je vreme kada dete prima mnogo informacija, koje motorički ne može tako brzo da obradi i onda je nekada i normalno da dođe do zastajkivanja prilikom izgovaranja nekih reči.

Kako razlikovati to od problema sa mucanjem, kako da mama i tata znaju da nije mucanje svako zastajkivanje u govoru?

– To se vidi, kaže poznata niška logopedica. Kada dete ne može da pronađe pravu reč i nema promene na telu, ne zacrveni se, ne ljuti se, nije besno, ne plače, upotrebi neku reč koja je njemu adekvatna, prihvata korekciju reči, neku novu reč koja će biti zamena da se iskaže njegova želja, onda to nije mucanje i nije problem.

Kada dete ima problem sa mucanjem, ono se ljuti kada ga roditelji ispravljaju, plače, nervozno je i ponavljaće tu svoju reč koju je naumilo da kaže, tako što će se okačiti na prvi glas, posebno ako je to samoglasnik ili će ponavljati slog nekoliko puta i izgledaće kao svojeglavo i tvrdoglavo, a nije zapravo tako. Naprotiv, dete se muči da izgovori, jer se javljaju grčevi u telu. To je mucanje.

Koliko je tu važna uloga zaposlenih u vrtiću, da umeju da prepoznaju problem na vreme, kako bi ukazali roditeljima i da bi se krenulo što ranije sa rešavanjem problema?

– Vrlo je važno da vaspitači prepoznaju, da dobiju smernice od logopeda kako pristupiti tom detetu, kako komunicirati sa plačljivom decom, koja su plašljiva, preosetljiva, odustaju od govora, povlače se u sebe, ističe Mihailović.

Ne forsirati po svaku cenu!
Tu nekad imamo problem. Pojedini roditelji se nekada bune kada vaspitač da samo jednu rečenicu detetu da nauči i učestvuje u priredbi. Oni pošto- poto žele da dete učestvuje u govoru i to nije baš mnogo dobro u tom trenutku za to dete. Takođe, vaspitači u želji da pomognu, daju deci tekstove da recituju pred grupom, roditeljima. To takođe nije dobro za dete koje ima problem sa mucanjem.

– Treba postupati sistematski, postepeno razvijati i uključivati dete u socijalnu sredinu. Od logopeda, vaspitač treba da dobije smernice kako ide taj postupak, od najjednostavnije komunikacije sa vaspitačicom, pa komunikacija između roditelja i vaspitača i deteta, pa komunikacija u malog grupi, sa najboljim drugom, drugaricom, sa nekim još drugovima, pa objasniti u samoj grupi šta se to dešava kod neke dece, objašnjava Violeta Mihailović.
– Jedan od primera kako im se može objasniti je da se kaže da neka deca u govoru skakuću, tako im se desi, to nije njihova volja, ali oni skakuću kao neka loptica skočica. Mi moramo i treba da im damo malo više vremena da bi oni svoj govor sveli na neku pristojnu meru. I ne smemo da im se smejemo zbog toga, već možemo da im pomognemo, naglašava Mihailović.

Vaspitač će, razgovorom i sa drugom decom, uvesti dete u grupu da bude prihvaćeno, jer oni sami imaju osećaj da nisu prihvaćeni od strane društvene sredine i da sa njima nešto nije u redu, ali da se o tome ne priča. To je ono što sam rekla na početku, kaže logopedica, da roditelji o tome ne razgovaraju sa detetom, da se prave da se tu ništa ne dešava, da ga pritiskaju da recituje pred grupom, da učestvuje u komunikaciji, što je za dete kontraproduktivno. Ako se ne govori o tome, ako se detetu ne da dobar govorni uzor, ako roditelj ne nauči terapeutska pravila, neće moći ni dete. Uloga roditelja je i ovom slučaju najvažnija. Roditelj će dobiti smernice za pravilan govor, a dete oponaša, naravno, svoje roditelje i usvaja pravilan izgovor reči.

Koliko je vremena potrebno da dete usvoji pravilan govor i prevaziđe mucanje?

– To je individualno, kombinuju se tehnike i metode. Živimo brzo, a mi kao logopedi tražimo usporeniji način komunikacije. To su obično vrlo inteligentna deca, ali ona imaju strah od govora i glad za vremenom. Uvek misle da nemaju dovoljno vremena da iskažu sve što bi želeli, jer su to uglavnom deca perfekcionisti, imaju razvijenu maštu, njihova desna hemisfera je puna slika, reči i rečenica, ali leva hemisfera je racio i ona kaže ne umeš ti to, ne možeš ti to- znači, uvek ima taj sukob između protoka svoje mašte i svojih misli i onoga što sme napolju da se kaže. Oni s vremenom nauče da se povuku u sebe i smatraju da je to samo njihov problem, a oni se tako sputavaju u svom napredovanju, ostvarivanju svojih želja i snova, ciljeva, upravo zbog straha od govora, kaže Mihailović.

Zato, veoma je važno da roditelji prepoznaju ovaj problem i potraže stručnu pomoć logopeda.

– Još jedan problem jeste prekomerna upotreba mobilnih telefona, gledanje u ekran, jer dete ne ostvaruje dvosmernu komunikaciju. Ono gleda i sluša, a ne govori i zato je preporuka roditeljima da strogo kontrolišu upotrebu telefona kod svoje dece, jer može naneti veliku štetu u razvoju govora kod dece, kaže logopedica Violeta Mihailović, autorka i osnivač grupe na FB pod nazivom Škola lepog govora.