Pirotski ćilim kao jedan od brendova grada

Današnje generacije ne znaju šta je ćilim niti razboj. Nekada su naše bake tkale ćilime i čerge najrazličitijih šara. Grad Pirot danas je  najpoznatiji u Srbiji po ćilimarstvu, starom zanatu koji se u ovom kraju još uvek neguje.

Tokom vekova, najvažnija zanatsko industrijska grana Pirota bila je ćilimarstvo. To je originalna tkačka delatnost ponikla u ovom gradu i obeležje je ženskog dela stanovništva. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar.

Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilimarstva od svog početka bude zaokružen: ovde je gajen kvalitetan soj ovaca (na Staroj Planini), tu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i osoben razboj i razvijena trgovina.

Pirotsko ćilimarstvo prošlo je kroz nekoliko faza razvoja: Prva je doba njegovog formiranja u XVI veku, kada se radilo isključivo za domaće potrebe. Izrađivale su se jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata XVII i XVIII vek. U ovom periodu ćilimarstvo je znatno usavršeno i tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao „pirotski razboj“. U trećoj fazi, XIX vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva.

Na pirotskom ćilimu preovlađuje crvena boja u više nijansi – od svetlo-crvene do boje trule višnje. Spravljena je od krmeza i korišćena je za tkanje polja. Često je zastupljena plava boja, koja se dobija od prirodnog indiga sa malo žute boje. Zelena boja na pirotskom ćilimu takođe je zastupljena u kombinaciji sa drugim nijansama a od sredine XIX veka u upotrebi je bela (do tada je korišćena lukova – drap boja). Boje na pirotskom ćilimu imaju prvenstveno teritorijalno-etničke odlike. Smirene su i tople, nekad prigušeno tamne, nekad kontrastne, ali uvek u okviru skladne kompozicije.

Šare kod starih ćilima su sitnije i skladnije raspoređene a na novijim primercima šare su krupnije.

Pirotski ćilim je kao skupoceni poklon često darivan. Korišćen je u privatnim i državnim kontaktina, s predstavnicima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i konačno kao deo devojačke spreme. Jer ćilim ne mora ni da se prostire na pod, ni da se stavi na krevet, iznad kreveta, ni na prozor kao draper, na sto kao stolnjak ili tišlajfer. Dovoljno je da se čuva u devojačkom sanduku, da se čuva kao amajlija kuće.

Deo teksta i fotografije preuzeti sa sajta TO Pirot.