Poruka žena iz Gadžinog Hana: Manjim sredinama potrebno više ovakvih edukacija

Istraživanja pokazuju da žene u seoskim sredinama češće trpe nasilje, ali ga ređe prijavljuju zbog straha od osude okoline i nedovoljne osnaženosti. Kako bi se žene iz ruralnih područja ohrabrile da potraže pomoć, Udruženje Edukacioni forum centar u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Nišu, Centrom za socijalni rad i Sigurnom kućom pokrenulo je pilot projekat “Na kućnom pragu”.

Prva radionica održana je u Žitorađi, a druga u Gadžinom Hanu.

Manjak informacija, edukacija, ustanova i organizacija, razlog je zbog kojeg žene u seoskim sredinama godinama trpe nasilje u porodici, ali o tome ćute zbog straha i neznanja kome mogu da prijave nasilnika. Zbog toga ne čudi što se tražilo mesto više za radionicu u Gadžinom Hanu u okviru projekta “Na kućnom pragu”. Mislimo da nisu dovoljno informisane žene iz manjih sredina i da bi trebalo da imamo više ovakvih edukacija. Važno je da se u manjim mestima ovakve tribine češće organizuju, jer se ovde žene mnogo više stide da prijave nasilje, zaključak je žena iz Gadžinog Hana koje su prisustvovale tribini.

Kako funkcioniše sistem krivično-pravne zaštite, kakva je uloga policije, Tužilaštva i Centra za socijalni rad? Odgovore na ova pitanja žene u Gadžinom Hanu dobile su iz prve ruke. Mogu da kažem da je naša saradnja sa policijskom upravom u Nišu i uopšte sa područnim stanicama u Gadžinom Hanu, Doljevcu i Svrljigu izuzetna. U najvećem broju slučajeva se dešava da se određuje i policijsko zadržavanje tog mogućeg učinioca koji kasnije dobije i svojstvo osumnjičenog, kaže Marija Cvetković, tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu.

Cilj projekta jeste prevencija, edukacija i podrška u borbi protiv nasilja nad ženama u seoskim sredinama.

Naše udruženje prepoznalo je značaj ovakvih tribina i zahvaljujući podršci kabineta ministarke Tatjane Macure uspešno realizujemo već drugu radionicu. Svedoci smo poslednjih dana dva slučaja femicida. Zato nam je jako bitno da naše informacije o pomoći i zaštiti koje država i državni organi pružaju ženi koja je sa iskustvom nasilja budu date na vreme i da ona zna i bude sigurna da će imati ko da je zaštiti, ističe Ljudmila Ristić Miladinović, koordinatorka projekta “Na kućnom pragu”.

U Sigurnoj kući u Nišu je 70 odsto žena iz gradova, a 30 odsto iz ruralnih sredina.

Nemojmo da mislimo da je to zato što žene u ruralnim sredinama ne trpe nasilje. To je zato jer su one slabije informisane, to je zato jer one i žive u jednoj patrijarhalnoj sredini gde su jednostavno učene i u svojoj porodici da žena treba da ćuti i trpi i da jednostavno živi takvim životom. Zbog toga ovakvi događaji imaju veliki značaj, naglašava Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.

Na ovim radionicama kroz interakciju sa ženama mi pokušavamo da ih ojačamo i osnažimo, što je najbitnije. Želimo da ih povežemo međusobno. Snaga u tim manjim zajednicama jeste to što one mogu da budu međusobna podrška, ističe Lidija Stanković, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad u Nišu.

Ovo su inače prve tribine te vrste na teritoriji Nišavskog i Topličkog okruga.

Milica Stanković, zamenica predsednika opštine Gadžin Han kaže da su ovakve tribine možda i važnije u manjim, nego u većim sredinama.

Generalno, vlada kod nas još uvek patrijarhalno  vaspitanje što je u nekim slučajevima prednost, a u nekim mana, dodaje Stanković.

Sledeća radionica biće organizovana 5. decembra u Humu, a rezultati projekta biće predstavljeni javnosti 10. decembra na završnoj konferenciji.

*Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.

M. Savić

Foto: J.M., Lj.R.