Sigurna kuća za spas od nasilnika

Bežeći od nasilnika, sa detetom i često bez osnovnih stvari, žrtve nasilja, bar na izvesno vreme, imaju miran san i bez straha su od nasilnika. Dešava se i da se žrtva porodičnog nasilja vrati nasilniku sa iluzijom da će se on promeniti. To se nikad ne dešava, upozoravaju stručnjaci. Važno je ženu koja je žrtva nasilja ili kako to sad vole moderno da kažu sa iskustvom nasilja, što pre ekonomski osnažiti, pronaći joj posao ukoliko nije zaposlena i ona se sigurno neće vratiti tamo gde su njena osnovna ljudska, ali i sva druga prava ugrožena.

Posetili smo Sigurnu kuću u Nišu, koja se, kao i sve ustanove ovog tipa, nalazi na tajnoj lokaciji u gradu. Broj žena koje koje borave u Sigurnoj kući je promenljiv.

– Od početka godine, na smeštaju ovde bilo je 40 korisnika, tu računam mame i decu. Bilo je 20 žena i 22 dece. Od početka godine, bilo je 100 korisnika. U ovom momentu imamo četiri žene i šestoro dece, kaže za naš portal Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.

Da li su sve žene iz Niša ili imate korisnice i i z drugih gradova?

– Niška Sigurna kuća je regionalnog karaktera i u njoj borave žene sa jugoistoka Srbije. U najvećem broju slučajeva, ovde su žene iz grada Niša, dok je manji broj žena iz okolnih mesta.

Da li se žene osećaju ovde bezbedno i da li se zna lokacija Sigurne kuće u Nišu?

– Što se tiče bezbednosti, smatram da je to ono što mora da nam bude na prvom mestu, obezbediti sigurnost i bezbednost ženama koje borave u Sigurnoj kući. Sigurna kuća u Nišu ima svoje, lično obezbeđenje, koje je tu 24 sata, imamo video nadzor od 14 kamera, imamo izuzetnu saradnju sa policijskom upravom i zaista smatram da smo učinili sve što je potrebno u cilju njihove zaštite i svakako da naše korisnice dok borave u ustanovi imaju taj osećaj da su sigurne i bezbedne, ističe naša sagovornica.

Da li se dešavalo da nasilnici dođu kod vas i prave probelem i šta se radi u takvim situacijama?

– Moram da napomenem da se od 2017. godine, od trenutka stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, situacija značajno promenila i da mi od tada nikada nismo imali ni jedan slučaj da je neko došao i do ograde, a kamoli da smo imali neku incidentnu situaciju. Ni pre 2017. godine nismo imali incidentne situacije, ali smo ranije, pre donošenja zakona, imali neke situacije da nasilnik eventualno sazna jer, ipak, Niš nije tako veliki grad da se ne sazna gde se nalazi Sigurna kuća i da dođu kod ograde ili kapije i to je dovoljan znak da naše obezbeđenje reaguje i da alarmiramo policijsku upravu koja je istog trenutka dolazila u Sigurnu kuću, tako da zaista nikada nismo imali incidentne situacije. Sigurno je da kod svake žene koja ovde dođe, govorim kao psiholog, postoji i dalje strah od nasilnika i potrebno je par dana da se ona uveri da je ovde bezbedna, a s obzirom na sve mere koje mi ovde preduzimamo, one su sigurne ovde.

Prema vašem dosadašnjem iskustvu, gde te žene, sa iskustvom nasilja, odu posle boravka u vašoj Sigurnoj kući?

– S obzirom na to da ja dugi vremenski period vodim ovu ustanovu, već nekih 11 godina, mogu vam reći da se i tu situacija značajno promenila, kaže Šćekić. Nekih ranijih godina, otprilike pre 7, 8 godina, bila je situacija da se 50 odsto naših korisnica ponovo vraćalo kod nasilnika i znamo razlog zašto je to tako. U najvećem broju slučajeva, razlog je ekonomska zavisnost od nasilnika. Žene ne znaju gde će i kako sa decom, nakon izlaska iz Sigurne kuće. Između ostalog, moramo da razumemo i to da su one često ambivalentne, pa s jedne strane mrze nasilnika, a s druge još uvek i pored svega, imaju određene emocije prema njemu i uvek žele da pokušaju jer se nadaju da će se on promeniti. To neće sigurno, naglašava Sonja Šćekić i dodaje da to stalno govore ženama koje dođu u Sigurnu kuću.

– Ono što se menja je da se sada manji broj vraća nasilniku. Prema zvaničnim podacima, 11 odsto žena se vraća nasilniku, u ostalim slučajevima imaju podršku primarne porodice, što je veoma bitno, a što ranije nije bio slučaj. Tu je od velikog značaja i uticaj medija, svih nas koji se bavimo problemom nasilja i radimo mnogo na promeni svesti, tako da naše korisnice sada imaju podršku svoje porodice. Jedan izvestan broj se osamostaljuje, mi radimo na njihovom ekonomskom osnaživanju, upisujemo ih na edukacije nakon kojih dobiju sertifikate i nakon čega im takođe pomažemo u saradnji sa NSZ, da pronađemo zaposlenje, kako bi nakon izlaska iz Sigurne kuće, mogle da obezbede osnovnu egzistenciju za sebe i za svoju decu, kaže Šćekić.

– Najmlađa korisnica je imala 18, a nastarija 65 godina. Najčešče su žrtve svojih bračnih ili vanbračnih partnera, ali smo imali i situacije da budu žrtve sopstvene dece, najčešće sinova, mada  je bilo slučajeva i da ćerka maltretira svoju majku, kaže Šćekić.

Osvrnuli smo se i na teške tragedije koje smo doživeli nedavno. Kada će početi sa radom Savetovalište za decu, jedinstveno te vrste u Srbiji, kako se ponašati u ovim stresnim i teškim danima za naš narod zbog ubistva dece i mladih u Beogradu i Mladenovcu, kako što lakše prebroditi traumu… samo su neka od pitanja koje smo postavili našoj sagovornici.

– Tragične situacije koje su se dogodile prethodnih dana su zaista traumatične, pa smo smatrali da je potrebno da naši radnici, psiholozi, krenu sa pružanjem psihološke podrške deci i roditeljima, ukoliko je to potrebno. Otvorili smo telefon na koji nam se mogu javiti, na broj 065-233-85-90.

Takođe, od 15. decembra prošle godine, donet je novi Statut ustanove koji je usvojen na Skupštini grada Niša, za otvaranje Savetovališta za decu žrtve nasilja. Pre svega, potrebne su ozbiljne pripreme koje zahtevaju i vreme, ali i dodatne edukacije i vreme za izvođenje građevinskih radova. Planirano je da Savetovalište bude otvoreno negde krajem avgusta i to će biti prvo Savetovalište u Srbiji koje će pružati terapeutske usluge deci koja imaju iskustvo nasilja.

– Nažalost, puno je različitih oblika nasilja nad decom, od fizičkog, emocionalnog, zanemarivanja, zlostavljanja, digitalno, vršnjačko itd.. Osim toga, pružaćemo i psihosocijalnu i edukativnu pomoć roditeljima ili starateljima dece koja imaju iskustvo nasilja. Takođe, bavićemo se i preventivnim radom, tako da je to zaista jedna ozbiljna priprema, ističe Šćekić. Radovi su već krenuli, novac je obezbeđen putem projekata i donacija i ono što je važno je da sada i ovih dana budemo uz našu decu, koja, nažalost, svakodnevno slušaju i gledaju o ovim tragičnim događajima koji su se dogodili u Beogradu i Mladenovcu i lično mislim kao psiholog, pre svega, da je u ovim trenucima njima potrebna jedna stabilizacija, podrška, da shvate da mi imamo svi ista osećanja, iste emocije i da je u ovom trenutku važno da deca, ukoliko imaju potrebe da sa nekim razgovaraju ili roditelji, ukoliko primete neke promene u ponašanju deteta, mogu da pozovu ovaj naš broj i obave razgovor sa našim stručnim radnicima – psiholozima, kaže direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

Ljudmila Ristić Miladinović