U selu Hum nije bilo mesta za sve zainteresovane za tribinu

Kako prepoznati i prijaviti nasilje, šta se dešava nakon prijave, kako država štiti ženu koja je doživela nasilje, na koje načine se može pomoći da žena bude ekonomski osnažena nakon što ostavi nasilnika, samo su neke od tema o kojima je razgovarano sinoć na interaktivnoj tribini u selu Hum kod Niša, pod nazivom „Na kućnom pragu“. Pilot projekat podržao je Kabinet ministarke Tatjane Macure, zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Projekat realizuje Edukacioni forum centar, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom, Centrom za socijalni rad i Sigurnom kućom. Tribine se održavaju u ruralnim sredinama Nišavskog i Topličkog okruga, sa ciljem informisanja i podrške ženama u borbi protiv nasilja.

Kako navodi  koordinatorka projekta Ljudmila Ristić Miladinović, zadovoljni su interesovanjem žena, ali i činjenicom da je na svakoj narednoj tribini rastao i broj prisutnih muškaraca, što je, kako je rekla Ristić Miladinović, možda signal da smo kao društvo spremni da zajedno menjamo naučene obrasce.

Da li ste zadovoljni odzivom žena u ovom selu?

Jesmo, veoma. Došlo je mnogo devojaka i žena svih generacija, ali i muškaraca. U jednom momentu smo videli da je pristigao veliki broj ljudi i da više nije bilo mesta u Parohijskom domu, pa su morali da stoje u hodniku. To nam daje podstrek da nastavimo i u narednom periodu obilazak sela, kako bismo došli do što većeg broja žena, u njihovom mestu, na njihovom kućnom pragu, kako je i naziv našeg projekta.

Zabrinjavajući, a u isto vreme i ohrabrujući podatak jeste da su se nakon tribine pojedine učesnice odlučile na poverljive razgovore, u kojima su prvi put govorile o nasilju koje trpe. Dve žene i stariji muškarac javno su podelili svoja iskustva o doživljenom nasilji, čime je poslata snažna poruka da nasilje nije privatna stvar, već pitanje ljudskih prava i dostojanstva, kaže Ljudmila.

Predstavnici institucija govorili su o postojećim mehanizmima zaštite i važnosti međusobne saradnje, naglašavajući da je poverenje u sistem nešto što se gradi upravo ovakvim neposrednim susretima sa građanima. Posebno je istaknuto da postupci ne traju godinama kako se često veruje, te da je važno ohrabriti žrtve da potraže pomoć na vreme.

Projekat „Na kućnom pragu“ nastaviće sa tribinama u lokalnim zajednicama sa ciljem da informacije o pravima, oblicima nasilja i dostupnoj podršci stignu do žena koje su najčešće izvan institucionalnog fokusa. Tribina u Humu pokazala je da postoji potreba, ali i spremnost zajednice da o ovim temama govori otvoreno – što je prvi i najvažniji korak ka promenama.

Tribina je potvrdila je da nasilje često ostaje skriveno sve dok ne postoji bezbedan prostor u kojem žrtve mogu da govore bez straha i osude. Projekat „Na kućnom pragu“ nastavlja sa radom upravo sa tim ciljem – da razgovor ne ostane samo na rečima, već da vodi ka konkretnim koracima zaštite, podrške i prijavljivanja nasilja.

Ovaj projekat prvi je te vrste u Stbiji i najviše sličnosti ima sa finskim Matto programom zaštite žena u ruralnim sredinama, koji je dao izuzetme rezultate. Matto je finski preventivno-interventni program  razvijen sa ciljem da se nasilje zaustavi pre nego što eskalira i da se spreči ponavljanje. Program je deo šireg, institucionalno umreženog pristupa borbi protiv nasilja, u kojem su uključeni socijalne službe, zdravstvo, policija i nevladin sektor.

Matto model je primer kako se terenski rad, poverenje i neposredan kontakt mogu koristiti kao ulazna tačka za sistemsku reakciju. Takođe, projekat „Na kućnom pragu“ pokazuje da razgovor u lokalnoj zajednici može dovesti do prijava nasilja, zaštite žrtava i promena u ponašanju.