U službi zdravlja ljudi

Pripadnici Vojne bolnice Niš su 145 godina postojanja i rada ustanove obeležili svečanom akademijom „Velika dela se ne zaboravljaju“, nagrađivanjem najboljih, prijemom zvanica i gostiju, polaganjem venaca na spomen-obeležja i drugim aktivnostima. Posebnu pažnju privukla je promocija knjige Slavice Popović-Filipović „Čuvari narodnog zdravlja, u ratu i miru (1878-1938)“ i izložba fotografija „Sva lica diplomate Branislava Nušića“ koju je niška Vojna bolnica organizovala u saradnji sa Fondacijom „Branislav Nušić“. Niška gradska opština Medijana, na čijoj se teritoriji nalazi Vojna bolnica Niš, nagradila je ustanovu „Dukatom Medijana“ za skoro 15 decenija u službi zdravlja pacijenata.

Nove stranice istorije ispisuju pripadnici Vojne bolnice Niš iz dana u dan, iz sata u sat, i to u toj meri da ponekad nepravedno zapostavimo njihove redovne poslove očuvanja zdravlja vojnih osiguranika i građana juga Srbije. Upitaće se neko, pa šta je to još moguće uneti u istoriju Vojne bolnice, posle svih ratova, stradanja i podviga u ratnoj medicini, vojnoj hirurgiji, epidemiologiji, preventivnoj medicinskoj zaštiti i drugim granama medicine?

Javnost će se verovatno iznenaditi kada na pomenuto pitanje odgovorimo čitavim nizom specifičnih aktivnosti koje lekari i medicinsko osoblje niške Vojne bolnice izvodi u poslednjih par godina, gotovo uvek u pokretu, požrtvovano, terenski, u uslovima najpribližnijim ratnoj situaciji. Kako u anale Vojne bolnice ne uneti, na primer, herojsku borbu pripadnika Vojne bolnice Niš protiv epidemije Kovid 19, zbrinjavanje migranata u Preševu, lečenje gorštaka u bosilegradskom kraju ili medicinsku zaštitu osoblja UN i lokalnog stanovništva u Centralnoj Afričkoj Republici? Poduhvati su to vredni ne samo zapisa u istorijskim knjigama, već i divljenja i poštovanja savremenika.

Vojna zdravstvena ustanova u Nišu beleži ovih dana i 145 godina postojanja, što je razlog više da u razgovoru sa upravnikom Vojne bolnice Niš pukovnikom dr sci. med. Veljkom Milićem i njegovim saradnicima saznamo mnogo toga o jubileju, tradiciji, ostvarenim rezultatima, edukaciji lekarskog kadra, novim aparatima i uređajima i planovima za budućnost.

Pukovnik dr Veljko Milić naglašava da o veku i po postojanja Vojne bolnice u Nišu svedoče i danas zgrade sa kraja 19. i početka 20. veka koje se nalaze u bolničkom krugu, nadomak znamenitog kulturno-istorijskog spomenika Ćele-kula, dok bista prvog upravnika doktora Vladana Đorđevića podseća da je upravo ovaj vrsni lekar, pionir srpske hirurgije, diplomata i pisac zaslužan za osnivanje Velike niške vojne bolnice 1878.godine.

Istorijski izvori govore da je bolnica počela sa radom u toku srpsko-turskog rata, kada je sedam lekara, devet lekarskih pomoćnika i 236 bolničara gotovo odmah moralo da zdravstveno zbrine hiljadu srpskih, ali i 384 turskih ranjenika.

Postavljeni su još tada standardi koji se poštuju u proteklih 145 godina, kako u vidu profesionalizma i posvećenosti vojnih lekara, tako i u pristupu da u lečenju srpskih i neprijateljskih vojnika nema razlika. Pripadnici Vojne bolnice su posle srpsko-turskog rata radili u mirnodopskim uslovima, ali su zapravo pionirski prosvećivali ljude i sujeverni narod uverili da ne treba da koriste usluge nadrilekara, travara, vidara i turskih hećima. Oni su osnovali prvo odeljenje hirurgije na jugu Srbije, prvi na Balkanu započeli upotrebu antiseptika i učinili prvi korak u preventivnoj medicinskoj zaštiti osnivajući Pasterov zavod, samo dvanaest godina posle osnivanja Pasterovog zavoda u Parizu.

Drugi kamen međaš u istoriji niške vojne bolnice i jedinstveno spomen obeležje nalazi se na samom ulazu u bolnicu. Kamena piramida sa natpisom „ I ovde su pali za otadžbinu“ podignuta je 1915.godine i svedoči o danima kada je Vojna bolnica Niš bila najveća epidemiološka bolnica u Evropi. Savladana je strašna epidemija tifusa, a u istoriju je kao primer snalažljivosti i invencije ušlo „srpsko bure“ koje je poslužilo kao dezinfikator.

Vojna bolnica Niš, kao jedina organizovana vojna zdravstvena ustanova, krenula je potom sa vojskom i narodom i pružala pomoć ranjenima, bolesnima i iznemoglima na putu Golgote preko Albanije, na ostrvu smrti Vidu i Krfu, a kasnije i na Solunskom frontu i u svim operacijama za oslobođenje zemlje.

U Nišu je posle oslobođenja Srbije u Prvom svetskom ratu osnovana bolnica Moravske divizijske oblasti, koja će zbrinjavati vojsku i stanovništvo do Drugog svetskog rata. Razvoj Vojne bolnice u Nišu, posle Drugog svetskog rata, ide uporedo sa celokupnim razvojem tadašnje Jugoslovenske narodne armije i zemlje. Značajna ulaganja u stručne kadrove i novu opremu učinili su da Vojna bolnica izraste u savremenu vojnu zdravstvenu ustanovu sa dobro organizovanom specijalističkom i subspecijalističkom službom iz svih oblasti medicine.

Učešće u sedam ratova i još veliki broj pojedinosti i detalja iz istorije srpskog zdravstva potvrđuju da su pripadnici niške vojne bolnice decenijama i vekovima imali presudnu ulogu u razvoju srpskog vojnog saniteta i srpske medicine na jugu Srbije.

Izdvojićemo ovog puta i učešće lekara i drugih medicinskih radnika Vojne bolnice Niš u ratu 1999.godine, kada je u ratnoj bolnici zbrinuto skoro deset hiljada ranjenih, povređenih, obolelih i psihotraumatizovanih pripadnika vojske i civila, dok su hirurške mobilne ekipe iz Vojne bolnice angažovane u neposrednoj blizini borbenih položaja jedinica tadašnje Treće armije.

Pomenuti hirurški timovi su u neposrednom okruženju borbenih dejstava zbrinuli 1066 ranjenika i uradili 445 operacija u opštoj anesteziji sa naknadnom evakuacijom u Vojnu bolnicu Niš, što je nesumnjivo spasilo mnoge ljudske živote, imajući u vidu značaj pravovremenih hirurških i drugih medicinskih intervencija u prvom satu od ranjavanja ili povređivanja.

Snaga Vojne bolnice Niš je, pre svega, u ljudima, visoko stručnim i predanim lekarima i medicinskim tehničarima, koji ulažu maksimum napora da održe visok nivo zdravstvenih usluga i unaprede dijagnostičke procedure i metode rada sa pacijentima.

„Dobar smo kolektiv – tvrdi upravnik Vojne bolnice Niš pukovnik dr Veljko Milić. Uporedio bih ga sa mirnim morem, koje ima neiscrpnu energiju i u trenutku može da proključa i sve da uradi. Nekada i sami sebe iznenadimo, kao u situaciji kada smo otvarali kovid bolnicu. Pitali smo se da li možemo i jednog pacijenta da primimo, a potom smo za tri meseca zbrinuli više od trista pacijenata, spasili mnoge živote, ne samo ovde kod nas, već i u Novom Pazaru gde smo organizovali mobilnu ekipu. Našli smo se u epicentru još jedne teške bitke i nesumnjivo smo uspešno odgovorili svim izazovima, baš kao što su to učinili naši lekari i medicinski tehničari zbrinjavajući u Preševu migrante iz afričkih i bliskoistočnih zemalja i pružajući im svaku vrstu medicinske pomoći.

Ponosni smo i na kontinuitet učešća Vojne bolnice Niš u mirovnim operacijama počev od 1973. godine kada su se naši pripadnici angažovali u misijama UN na Sinaju i u Angoli. Od 2003. godine timovi iz vojne bolnice se angažuju u misijama u Kongu, Čadu, Ugandi, Somaliji i Centralnoafričkoj republici. U ovom trenutku se u Somaliji i CAR nalazi četrdesetak naših lekara i medicinskih tehmičara“.

U Vojnoj bolnici čine sve što mogu da ubrzaju dinamiku prijema mladih lekara i specijalista, na koje potom prenose znanja i bogata iskustva starijih i iskusnijih kolega, ali i opredeljenje da vole svoju profesiju i pacijente.

„Pacijenti po nepisanom pravilu više veruju starijim lekarima, ali i među mlađima ima izvanrednih stručnjaka koji svakodnevno rade na edukaciji, završavaju specijalizacije i subspecijalizacije iz kardiologije, vaskularne hirurgije, onkološke urologije i drugih grana medicine, jednom rečju, ulažu velike napore da u potpunosti ovladaju patologijom bolesti koje su najzastupljenije na jugu Srbije – ističe pukovnik Milić .

U našu ustanovu dolaze i stručnjaci sa Vojne medicinske akademije da obučavaju lekare u novim operativnim tehnikama poput laparoskopije ili u oblasti implantologije zuba.Edukacijom kadrova obezbeđujemo da bolnica ima u svom sastavu lekare specijaliste u više oblasti medicine, dok neprestani napredak na polju osavremenjavanja aparatima i uređajima obezbeđuje da edukovani stručnjaci imaju sa čim da leče pacijente.

Ove godine smo nabavili novi multislajsni skener, koji za nekoliko sekundi snimi svaki segment ljudskog tela i omogućava da rendgen tehničari i lekari radiolozi u najkraćem vremenskom roku obave sva radiološka snimanja. Na kožnom odeljenju su već u radu najnoviji aparat za dijagnostiku malignog melanoma, moderna komora za fototerapiju i aparat za radio-talasnu terapiju, neurološko odeljenje ima aparat za elektromioneurografiju, to jest za ispitivanje nerava, bodipletizmograf je na pulmologiji, dok na odeljenju stomatologije funkcioniše digitalni ortopan“.

Ne zadovoljavaju se čelni ljudi niške vojne bolnice školovanjem kadrova i tehnološko-tehničkim opremanjem, već čine mnogo toga i na infrastrukturnom i svakom drugom uređenju. Ugrađena je kompletna LED rasveta, što donosi značajne uštede, uređene zelene površine i oplemenjen bogoslužbeni prostor. Najveći infrastrukturni podvig očekuje se, ipak, u narednoj godini izgradnjom novog Urgentno-prijemnog bloka, u kome će se obavljati kompletna dijagnostika, uključujući i implementiranje trenutno nedostajuće magnetne rezonance, i zbrinjavati hitni pacijenti sa juga Srbije u najkraćem vremenskom roku, baš onako kako se to čini u modernim zdravstvenim centrima.

Prepoznaje se u ovim namerama ono pravilo prvog „zlatnog sata“ koji je očigledno standard, kako u ratu, tako i u miru, za pružanje pomoći ranjenim, povređenim i obolelim pacijentima.

„Spremni smo da, ukoliko bude redovnog služenja vojnog roka, damo maksimalni doprinos uspešnom zdravstvenom zbrinjavanju i regrutovanju mladih vojnika – zaključuje buduće korake u razvoju Vojne bolnice Niš pukovnik dr Veljko Milić . Očekujemo i da se na najvišem nivou odluči o novom ugovoru sa RFZO, koga nema već tri godine, pošto definitivno postoje kapaciteti koji se mogu koristiti i za potrebe osiguranika iz građanstva“.

Zoran MILADINOVIĆ