Viševekovni hrast, poznat kao hrast kneza Lazara

U selu Dankoviće kod Kuršumlije postoji hrast “kitnjak”, u narodu poznat kao hrast kneza Lazara. Sedamdesetih godina prošlog veka stavljen je pod zaštitu države, kao spomenik treće kategorije, prirodna retkost i sveto drvo. Ispod raskošne krošnje hrasta se vekovima održavaju litije, na praznik Spasovdan.

Hrast je zapis, mesto molitve meštana sela, a i za retke prolaznike su ostavljene sveće, kako bi se pomolili kraj svetog drveta, odnosno „zapisa“.

Hrast ima prečnik preko metar i po, a visina krošnje je oko 20 metara. Drvo predstavlja interesantan biološki fenomen i prava je retkost, jer postoji veoma mali broj sličnih primeraka u Srbiji.

Prema legendi, knez Lazar je na putu ka Kosovu, pred Kosovski boj, „danio“ sa vojskom ispod krošnji velikog hrasta, pa je selo zbog toga nazvano Dankoviće.

Iako predanje kaže da je knez Lazar tu odmarao sa vojskom uoči Kosovskog boja, u hladu hrastove krošnje, neki podaci ipak govore da je star oko 350 godina, što se ne uklapa sa 1389. godinom, kada se desio Kosovski boj. Svakako da je ovo drvo staro vekovima, da predstavlja raritet.

Pored hrasta je postavljena tabla sa rečima Kosovske ili Kneževe kletve.

Prema legendi, kletva koju je rekao srpski knez Lazar Hrebeljanović pre Kosovske bitke na Gazimestanu, ispisana je na ploči ispod hrasta.

„Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne doš’o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino, ni ’šenica bela! Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Hrast se nalazi na putu Kuršumlija – Lukovska banja i označen je na mapi, tako da se autom do njega stiže veoma lako.