Zemljotres – opasan skener onoga što je izgrađeno

Posle katastrofalnog zemljotresa u Turskoj i Siriji, nameće se pitanje ko i kako kontroliše izgradnju stambenih zgrada u Srbiji, koje niču svakodnevno.
– Zemljotres je prirodna pojava, događali su se i događaće se. Zemljotres se ne može sprečiti i zato se treba pripremati za to kao da će se sutra desiti, kaže prof. dr Dragan Zlatkov, profesor na Građevinsko arhitektonskom fakultetu u Nišu.

Stručnjaci kažu da su gusto naseljena mesta, naselja, posebno opasna u slučaju zemljotresa. Vidimo da se mnogo gradi, laiku to deluje i neplanski jer zgrade niču na svakom ćošku. Kakav je vaš utisak?

– Poznato je da se izgradnja seizmičko otpornih objekata mora započeti sa fazom projektovanja. Kreće se od faze planiranja do faze realizacije i kontrole. U planskim dokumentima mora da se unesu određene podloge koje dobijamo od seizmologa, kaže profesor Zlatkov. Nekada su potrebna i dodatna istraživanja i objekti ne bi smeli da se sruše čak ni u slučaju mogućeg jačeg zemljotresa od očekivanog.

To kaže zakon i naša zakonska regulativa je dobra, ali je drugo pitanje da li investitori baš uvek sve ispoštuju, ono što stoji u projektnoj dokumentaciji?

– Naša zakonska regulativa je dobra, posebno posle skopske katastrofe 1963. godine. Kod nas su prvi propisi doneti 1964. godine, inovirani posle crnogorskog zemljotresa 1979. Sada smo prešli na evropske propise i kompletno za konstrukciju koristimo evro kodove, a evro kod 8 je deo evropskih propisa koji se odnosi na projektovanje i građenje seizmički otpornih objekata. I sigurno je da svi projektanti, koji moraju biti licencirani od strane Inženjerske komore za projektovanje, rade projektnu dokumentaciju u skladu sa propisima.

Posle onih strahotnih snimaka razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, stradalih i ruševina, ljudi se s pravom pitaju da li su stambene zgrade u kojima žive sigurne. Da li postoji mogućnost provere tih papira, projektne dokumentacije, da li nečiji potpis može biti čvrsta garancija da stoji iza toga što je potpisano?

– Svaki objekat za koji je izdata građevinska dozvola u poslednje vreme, u elektronskoj formi sadrži projektnu dokumentaciju i koja je svakom ko je zainteresovan, dostupna u pdf-u i može se videti da li postoji i taj deo proračuna, a svakako da postoji. Drugo je pitanje kako je urađen, kakvom vrstom softvera, o tome možemo diskutovati, kaže profesor Zlatkov. Mi projektanti, koji imamo veće projektantske kuće, imamo probleme sa manjim projektantskim biroima, koje nemaju dovoljno licenciranog softvera. Znači, nabavljaju se piratski softveri. Tu može biti problema, ne znači da ih ima, ali treba biti obazriv. Moraju se, znači, koristiti isključivo licencirani softveri.

Ne svi, ali ima investotora koji zbog uštede, “ fušare” narodski rečeno. Kada se ovakve nesreće dese, kasno je za analizu. Šta može da se uradi da bismo bili sigurni da investitor poštuje sve to?

– Zato i kažem da je potrebno da imamo bolju kontrolu i od strane kolega koji vrše tehničku kontrolu i onih koji vrše tehničke prijeme i naravno od strane vlasti koja izdaje odobrenje za gradnju. Mi smo poslednjim zakonskim promenama malo abolirali vlast, sve je prebačeno na savest projektanata , tehničke kontrole i kasnije izvođača, odnosno nadzornog organa i onog ko vrši tehnički prijem. I to je dobro, ali treba znati da u našem društvu ta individualna svest nekada nije baš uvek na najvišem mogućem nivou, upozorava Zlatkov.

Zemljotres je inače opasan skener onoga što je izgrađeno i opasan pokazatelj, nažalost, kada do toga dođe, da li nešto možda nije kako valja. Mi generalno i kao zemlja i kao nauka i struka imamo dovoljno i znanja i predviđenih procedura da možemo da budemo poprilično mirni.

Inače, ovakvi zemljotresi se kod nas ne mogu očekivati sa ovakvim jačinama i razornim dejstvima i ne bi trebalo da se plašimo. Evo imamo kod nas primer zemljotresa u Kraljevu, gde je bilo novih objekata, pogotovo individualnih, koji su stradali pri dejstvu zemljotresa, relativno novije gradnje.

– U okolini naše zemlje ima mnogo jakih žarišta. U Rumuniji imamo Vrančeu, severno od Bukurešta, gde se desio katastrofalni zemljotres koji se i kod nas vrlo jako osetio tada, ovo područje je poznato, ali se rased dugo nije aktivirao. Zemljina kugla je podeljena na dvadesetak tektonskih ploča, objašnjava profesor Zlatkov. U Turskoj se desio sudar tri tektonske ploče- Anadolijske, Arapske i deo Afričke tektonske ploče. Moguće da su ovi potresi kod nas i u okruženju posledica aktiviranja i ostalih tektonskih ploča u okolini. Bilo bi dobro da lokalna samouprava od svih para koje uzima za komunalije, izdvoji mali procent i da napravi mikrorejonizaciju, predlaže prof. dr Dragan Zlatkov. To znači – dodatna istraživanja jer nisu svi delovi grada u istoj opasnosti. Nišava je recimo dosta meandrirala, ostavila dosta mulja, a mi kad gradimo objekte obavezno menjamo to tlo. Mikrorejonizacijom se može do jednog stepena povećati ili umanjiti osnovni stepen koji je dat osnovnom rejonizacijom. To je dobro da lokalna samouprava u budućnosti to uradi, kako bismo imali još jedan, dodatni parametar. Kad kažemo za jedan stepen po skalama intenziteta to u stvari znači duplo veće seizmičke sile.

Nadogradnja je jedno vreme cvetala. Da li se vrše ti statički proračuni u smislu nosivosti i stabilnosti objekta koji je opterećen?

– Na sreću, u Nišu skoro da nema više nadogradnji. Jedno vreme smo imali masovnu nadogradnju starih zgrada u Nišu. Imamo primera i dobrih i loših, gde su rađena ojačanja od temelja, ali ima i onih koja to nemaju i da se ja pitam, prestalo bi se sa  nadogradnjom. Imamo situaciju u gradskoj opštini Pantelej gde je razmak između stambenih zgrada vrlo mali i to nije dobro, upravo zbog opasnosti od urušavanja u slučaju zemljotresa, zaključuje profesor Zlatkov.