Psihičko nasilje: Kome više veruješ – svojim očima ili meni?

Činjenice i brojke o femicidu u Srbiji poslednjih godina zastrašuju. Edukovanje žena, devojaka, uopšte svih ljudi o nasilju je prvi korak da se nešto promeni, a u nastavku ovog teksta fokusiraćemo se na psihičko/emocionalno/mentalno nasilje.

Psihičko nasilje je teško prepoznatljivo i mnogo manje se prijavljuje, a ostavlja velike posledice na žrtvu. Kao žrtve navodimo žene jer su skoro u 90% slučajeva nasilja žene žrtve, ali se posledice mogu aplicirati i na muškarce i na žene. Nasilje se događa i u istospolnim partnerskim odnosima. Psihičko nasilje nije vidljivo, ali je primetno i može trajno da razboli osobe koje su žrtve psihičkog nasilja.

To je još jedan oblik zlostavljanja koji je suptilniji i manje vidljiv. Ova vrsta nasilja je toliko perfidna jer se vrlo često kao takva ne prepoznaje ili krije iza stida žrtve. I obično se odvija iza zatvorenih vrata.

Psihološko nasilje je suptilan oblik zlostavljanja – sa posledicama koje su najmanju ruku razorne kao i fizičke. Ipak, mnoge žrtve ne priznaju svoju situaciju ili uopšte ne prepoznaju emocionalno, odnosno psihičko nasilje.

U stvari, ima mnogo žena, devojaka koje u toksičnim vezama žive i nisu ni svesne toga. Tortura koja spolja izgleda potpuno neobjašnjivo, zato što je taktika psiholoških nasilnika izuzetno manipulativna. Počinje neprimetno i sve više vuče žrtvu u vrtlog, oduzimajući joj samopoštovanje. S obzirom na to da većinu krivičnih dela čine muškarci, u daljem tekstu ovog članka ćemo pisati o psihološkom nasilju muškarca nad ženom. Naravno, ovo ne bi trebalo i ne sme da se sugeriše da ne postoje slučajevi psihičkog nasilja koje žene koriste nad muškarcima, muškarci nad muškarcima i žene nad ženama. To bi trebalo da bude jasno, kako smo već napisali na početku ovog teksta.

Važno je: Tražiti pomoć i naći izlaz iz toksične veze. Što brže- to bolje!

U nastavku teksta pisaćemo o metodama koje nasilnici najčešće primenjuju, pažljivo pročitajte. Da li ste i vi žrtva psihičkog nasilja? Ukoliko jeste, ne čekajte. Prijavite nasilnika i nastavite miran život.
Kako se vaš partner odnosi prema vama? Da li vas poštuje kao osobu? Da li odgovara vašim željama i potrebama?

Postoje neka klasična ponašanja koja se kvalifikuju kao psihološko nasilje kojih možda nisu svi svesni. Pogotovo ne kada ste već u takvoj manipulativnoj vezi ili braku/zajednici. Njihovo prepoznavanje je važan prvi korak za žrtve.

Tipični scenariji u psihičkom nasilju:
1. Kontinuirana devalvacija
Oni koji vrši više psihološko nasilje obično prate jednostavan obrazac, počinje obezvređivanjem druge osobe. Pored toga, žrtve psihičkog zlostavljanja obično žele da objasne sve kako bi opravdale postupke nasilnog partnera. Ili takođe vrlo tipično: traže krivicu u sebi.

To zvuči apsurdno, ali razlog je jednostavan, zato što nasilni prestupnik vrši stalni pritisak obezvređivanjem svoje partnerke. Ovo može početi sa kritikom odeće ili šminke, ali brzo eskalira do značajnih i omalovažavajućih uvreda na račun te osobe, njenog rada, načina života ili načina na koji komunicira sa drugima.

Nažalost, ovu kontinuiranu kritiku i poniženje, potpuno neosnovano, žrtva obično doživljava kao istinu i počinje da sumnja u sebe i sopstvenu vrednost.

2. Taktika ćutanja
Kažnjavanje nekoga zanemarivanjem i ćutanjem je takođe vrlo tipično za psihičko naselje. Tišina ostavlja žrtvu da se oseća krivom, a da ne zna šta je uradila. Ipak, ona jasno misli da je ona ta koja je sigurno pogrešila.Vođena željom da joj partner oprosti i da se više ne ljuti, ona pokušava sve da ga ponovo odobrovolji. Ravnodušnost i nekomunikacija izazivaju strah, nevolju i duboku nesigurnost: to je perfidno sredstvo da počinilac dominira i manipuliše vašim životom.

3. Pasivno-agresivno ponašanje
Pasivno-agresivno ponašanje je takođe izuzetno manipulativno i zbog toga klasično kod psihičkih nasilnih prestupnika. Da bi dominirao partnerkom, izvršilac je drži u stalnom neznanju. Dvosmisleno i nejasno ponašanje je stalno uznemiruje. Njegovo raspoloženje, koje nikada jasno ne pokazuje, već samo nagoveštava, odlučuje o tome kakva će biti atmosfera. I tako svaki dan.
Polurečenice, iritantni tonovi bez razloga, ravnodušnost, loše raspoloženje i agresivni izrazi lica i gestova: sve su to načini da nasilnik uznemiri svoju partnerku ili da je natera da veruje da je odgovorna i da je ponovo nešto loše uradila.
I uovom slučaju rezultat je isti: pogođena žena se oseća krivom i nesigurnom, sumnja u sebe i svoju percepciju, što dodatno potkopava njeno samopoštovanje i samopouzdanje.

4. Igra žrtvovanja
Drugi veoma tipičan obrazac ponašanja je da počinilac glumi žrtvu. Opet je vrlo jasno jedno: izvršilac želi da kontroliše situaciju i nastavi da diskredituje svog „protivnika“, uz optužbe na račun žrtve-da npr.žena ne radi dovoljno u kući i da on mora sve, da je više posvećen deci, da je on taj koji plaća račune, hranu idr, stavljajući uvek sebe na prvo mesto. Nažalost, ovo perfidno ponašanje dovodi do toga da žrtva veruje da je krivac i čini sve da povrati poverenje i naklonost.

5. Gasno osvetljenje
Gaslihgting ( Gaslajting) je takođe klasični metod psihičkog nasilja. Ovde se žrtvom manipuliše na tako pametan način da ona sumnja u sopstvenu percepciju i rasuđivanje.

Počinilac stalno stvara situacije u kojima je jasno da žena pogrešno procenjuje situaciju, da vidi ili čuje stvari koje ne postoje. Sve dok sama žena ne pomisli da će poludeti.

Budući da je toliko nesigurna, teško da je u stanju da vodi svoj normalan svakodnevni život. Sam počinilac je razuman i sugeriše žrtvi da samo on (kao „heroj“) može pomoći. I opet je žena tamo gde nasilnik želi: potpuno zavisna od njega I izolovana od spoljašnjeg sveta. Pošto su tako nesigurne, mnoge žrtve se više ne usuđuju da se povere drugima. Začarani krug.
Primeri kako kako gaslighteri dobijaju moć:
Laži („Dušo, naravno da sam sinoć bio kod kuće celu noć!“)
Insinuacije („Tako si nervozna: jesi li opet pila, dušo?“)
Izmišljene optužbe („Stalno flertuješ sa komšijom!“)
Odglumljena zabrinutost („Ljubavi, izgledaš tako neusredsređeno u poslednje vreme: da li se osećaš loše?”),
Navodna brižnost („Draga, ako se osećaš debelo, ostani kod kuće, onda ti se drugi neće smejati.“)

Termin „gaslighting” nastao je zahvaljujući istoimenom filmu iz 1944, u kom Ingrid Bergman i Čarls Bojer glume ženu i muža. Žena se, inače osetljiva i poverljiva u svog muža, bori da sačuva zdrav razum i svoj identitet u braku u kom je muž ubeđuje da je bolesna i manipuliše njom do te mere da ona misli da je poludela.
Tzv. Gasno osvetljenje funkcioniše samo ako žrtva veruje počiniocu: u porodici, u braku ili partnerstvu, u prijateljstvu ili profesionalnom odnosu. Pre svega, verujte sebi, verujte u ono što vidite, u to kako se osećate. Verujte sebi i svojim očima, a ne nasilniku!

6. Ekstremna ljubomora
Mnogi počinioci koji psihički zlostavljaju svoju partnerku ili bivšu partnerku pate od ekstremne ljubomore, bez ikakvog valjanog razloga. Počinioci su opsednuti svojom ljubomorom. Nasilnik žrtvu smatra svojim vlasništvom, a ne ženom, suprugom, devojkom.
Konkretno, svoju ekstremnu ljubomoru pokazuje u preteranim reakcijama i opsesivnom ponašanju.
Nasilnik stvara društvenu izolaciju tako što postepeno diskredituje krug poznanika, prijatelja i rodbine. „Vidi eto, svi su ljuti na tebe i ne žele s tobom da se druže, samo sam ja uz tebe i blizu tebe. Ako u nekom trenutku žena više nema kome da se poveri, psihičko nasilje se sve više povećava.

7. Stalne pretnje i ucene
Pošto je primenio sve prethodne taktike, nasilnik može biti potpuno siguran u svoju moć: žena se oseća nesigurno i potpuno izgubljeno, tako da nema snage ni hrabrosti da se suprotstavi njegovim ucenama i pretnjama.

Žrtva o sebi ima veoma loše mišljenje, misli da je bezvredna i nesposobna, teško može da se odbrani. Pogotovo što je potpuno zavisna od njega, nema drugih društvenih kontakata i plaši se da ostane sama.
Ako u vezi ili braku ima dece, naravno da postoji veliki pritisak na ženu. Gubitak starateljstva ili lišavanje oca, razdvajanje porodice, kao i činjenica da bi on mogao da naudi deci ili da su svedoci nasilja u porodici: sve to predstavlja ogroman pritisak za žrtvu. Počinilac je, naravno, svestan toga i nije neobično da se deca namerno koriste kao poluga.

Narcisi: manipulacija i emocionalno zlostavljanje

U većini slučajeva, ljudi koji postaju psihološki nasilni pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti. Često su pretrpeli emotivnu traumu u detinjstvu ili nisu imali stabilno okruženje i roditelje/staratelje koji će ih pravilno vaspitavati i usmeravati. Kao rezultat toga, oni tada nisu u stanju da razviju zdrav odnos u odraslom dobu. Sa njima nije moguća razmena ljubavi, naklonosti i poverenja uz poštovanje.

Često, narcisi svesno traže partnere koji su pomalo nesigurni, ali u isto vreme dovoljno pažljivi i saosećajni da udovolje željama narcisa. Zbog svoje saosećajne prirode, lako upadaju u njegovu zamku. Međutim, za partnere je veza sa narcisoidnom osobom izuzetno toksična i autodestruktivna.

Saveti za izbegavanje psihičkog nasilja

Da bi se izašlo iz nezdrave situacije psihičkog zlostavljanja, prvo treba biti svestan da ste u opasnoj vezi jer na kraju se neće promeniti osoba koja vrši psihičko naselje nad partnerkom. Žrtva mora biti svesna ovoga. Često, žene ostaju u tom braku/vezi, jer veruju da mogu da promene partnera. Ali bez dublje terapije, ništa se neće promeniti, budite sigurni.

Jedina ispravna stvar koju žrtva emocionalnog zlostavljanja može učiniti, je da napusti tu osobu. Međutim, pošto su žrtve obično već psihičke bolesti i nemaju ni snage ni socijalnih kontakata koji bi im mogli pomoći, ovo je za njihov izuzetno težak korak.

Poznata profesorka kliničke psihologije na Departmanu za psihologiju Univerziteta u Mičigenu  Erin G. Clifton opisuje razloge zbog kojih žrtve ostaju u nasilnoj vezi:

Osećaj finansijske zavisnosti od prestupnika

Osećaj da ste sami bez pomoći

Strah da će pokušati ili planiranje prekida veze dovesti do goreg naselja

Strah od reakcije nasilnika ako se veza završi (npr.maltretiranje, nanošenje povrede deci, drugom članu porodice)

Verovanje da će se nasilnik promeniti (na primer, zbog obećanja da će to učiniti)

Ljubav prema počiniocu uprkos svemu

Verovanje da zlostavljanje može biti normalno (na primer, zbog vaspitanja ili kulture života)

Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da se izvučete iz situacije psihičkog zlostavljanja:

Prvi korak je, bez sumnje, da prestanete da zataškavate i suočite se sa problemom. I to je izuzetno teško za žrtvu.

Obratite se ljudima kojima verujete i recite im sa kakvim problemom se suočavate. Sama mogućnost da nekome kažete trebalo bi da bude neverovatno olakšanje za mnoge žrtve. Žrtve psihičkog nasilja su navikle da svu krivicu sve vreme preuzimaju na sebe. I ovde prvi put jasno vide da apsolutno nisu krivi.
Najvažniji korak: prekinuti kontakt sa počiniocem, izvucite se iz situacije što je brže moguće. Shvatite: nema povratka. Čovek koji koristi psihičko nasilje nad vama nikada ne može da vas usreći ni da vas voli. Uz pomoć pravih ljudi, možete preduzeti i ovaj korak. Radite na svom samopoštovanju.

Pomoć žrtvama psihičkog nasilja

Ako ste vi ili neko koga poznajete žrtva psihičkog nasilja, pomoć i podršku možete potražiti od: policije, Tužilaštva, Sigurne kuće, Centra za socijalni rad u vašem mestu ili se požalite vašim roditeljima, bliskim prijateljima, rodbini i oni će prijaviti nasilnika. Nemojte se plašiti da prijavite nasilnika, nemojte se plašiti toga što trenutno nemate zaposlenje jer se sve da rešiti, a vaš duševni mir nema cenu. Postoji i veliki broj organizacija koje imaju SOS telefone pa se možete i njima javiti. Samo je važno da odlučite i prestanete da budete žrtva bilo koje vrste nasilja.