Najčešći zlostavljači starijih ljudi su članovi porodice

Fizičko nasilje pogađa 3,9 odsto starijih u Srbiji, a 2,6 odsto starijih od 65 godina u svetu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom u svetu. Jedna od šest osoba starijih od 65 godina doživi nasilje, a tek jedna od 24 nasilje i prijavi. Najstariji regioni su južna i istočna Srbija, gde je čak 25 odsto stanovništva starije od 60 godina, podaci su Crvenog krsta Srbije.

Starije žene uglavnom trpe nasilje iz različitih razloga – straha, stida, ekonomske zavisnosti, a ujedno su prisutni i jaki patrijarhalni obrasci. Prema dostupnim podacima, najčešće je psihološko zlostavljanje (11,6 odsto), finansijsko (6,8), zanemarivanje (4,2), fizičko (2,6) i seksualno (0,9).

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da od četiri do šest odsto starijih trpi neki od oblika zlostavljanja u svojoj kući, a najčešći zlostavljači su njima najbliže osobe: supružnici, deca, unuci, to su osobe kojima oni veruju. Žene su češće žrtve nasilja nego muškarci i za mnoge od njih to je nastavak nasilja koje su trpele ranije.

Iz Autonomnog ženskog centra, za naš portal, kažu da se im se sve češće javljaju žene koje imaju više od 65 godina.

Jovana Marković iz Autonomnog ženskog centra ističe da se starije žene uglavnom nalaze u poziciji da zavise od nekog, u skladu sa godinama, oboljenjima koje imaju, ali se tu misli i na ekonomsku zavisnost.

– One uglavnom imaju osobe koje ih izdržavaju, brinu o njima i koje su, da tako kažem, upućene na njih i veoma im je teško da ih imenuju i prijave da se to nasilje procesuira, kaže Jovana Marković iz Autonomnog ženskog centra. Nama se često javljaju starije žene koje kažu da trpe nasilje od svojih supružnika i od svojih sinova. I nekako im je mnogo teško, iako one znaju koliko je loše to što im se dešava. Teško je prijaviti i teško je odvažiti se na taj korak koji bi jedino zapravo u tom trenutku mogao da spreči da se nastavi to nasilje.

– Ono što se takođe dešava, jeste da nam se javljaju žene koje su preživele neki vid seksualnog nasilja pre 30 i više godina i sada se nekako i zbog izjava u medijima, one odvažuju da nakon svih ovih godina progovore o tome. One se prisećaju tih svari šta se desilo i žele da se to na neki način reguliše, ali sada zapravo dolazi do neke ponovne viktimizacije i ponovo se vraćaju u taj period života, pa je nekako potrbno raditi sa njima i na tome, kaže Marković.

– Podrška ženama koje su preživele neki oblik nasilja je veoma važna, jer je njima bitno da ih neko sasluša i da im veruje. Ono što mi pružamo putem licenciranog SOS telefona, pored informacija kome se mogu obratiti ukoliko žele dalje da procesuiraju nasilje, procenjujemo bezbednosne rizike i pravimo plan o izlasku iz nasilja i negde radimo na njihovom osnažavanju, odnosno radimo na tome da one znaju da prepoznaju ono što im se dešava. Ono što je jako bitno pre same prijave nasilja institucijama jeste upravo to da se napravi taj bezbedonosni plan, jer ako samo prijavimo nasilje, a ne napravimo te korake, šta će i gde će ona biti kada prijavi nasilje, tada može doći do fatalnijeg ishoda. Postoji ta naša kontinuirana podrška i mi pratimo ceo taj proces izlaska, jer se to ne dešava u toku jednog dana, već traje, ističe Marković.

Da se nasilje nad ženama u Srbiji ne smanjuje, potvrdila je Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu.

– Žene jesu najčešće žrtve nasilja u porodici, a to pokazuju i podaci objavljeni u Uvodu u nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici za period 2021-2025.godine. U 86 odsto slučajeva, nasilnici su muškarci i tu je reč o rodno zasnovanom nasilju. Momenat prijavljivanja nasilja je siguran moment promene u životu žene i mi moramo da budemo svesni da smo dužni kao institucije, ali i kao članovi socijalne mreže da podršku pružamo od momenta prijavljivanja dokle god ona bude potrebna, ističe Nada Padejski Šekerović.

– Kada žena prijavi nasilje, potreban je smeštaj, psihološka podrška, pravna pomoć, ekonomsko osnaživanje, potrebna joj je podrška kroz čitav proces, jer je čekaju dugi sudski postupci.

– Žena žrtva nasilja prvo treba da pozove policiju, koja po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, prva postupa i radi procenu rizika. Nakon toga, policijski službenik donosi jednu ili dve hitne mere po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Jedna mera je zabrana prilaska i kontakta sa žrtvom, a druga mera udaljenje počinioca, nezavisno od toga ko je vlasnik objekta u kom su živeli. Te mere traju dva dana i u tom periodu ih razmatra Osnovno javno tužilaštvo, koje upućuje predloge nadležnim Osnovnim sudovima u Srbiji da donesu odluku o produženju hitnih mera, koje se mogu produžiti još 30 dana. U tom periodu, plan je da se pokrenu drugi postupci da se primeni Krivični zakonik i Porodični zakon kako bi se izrekle i odredile mere porodično pravne zaštite za žrtvu, kaže Nada Padejski Šekerović.

Kako bi se “začarani krug“ nasilja prekinuo na vreme, važno je da žrtve to na vreme prepoznaju i prijave, zato je važno da se žene, ali i svi ljudi koji trpe nasilje, bilo da su oni stari ili mladi, osnaže i progovore.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zlostavljanje starijih na sledeći način: „Zlostavljanje starijih je pojedinačna ili ponovljena radnja, ili neuspeh da se reaguje na odgovarajući način, unutar odnosa poverenja, što uzrokuje štetu ili uznemirenost starijoj osobi.

Nasilje nad starijim osobama kojima je potrebna nega ne mora biti fizičko. To se takođe može uraditi rečima, gestovima ili na druge načine. Oblici nasilja nad ljudima kojima je potrebna nega obuhvataju, na primer, zanemarivanje, ponižavanje, lošu negu ili mere koje uključuju lišavanje slobode. Mešanje u samoopredeljenje ljudi kojima je potrebna nega je takođe nasilje. Nasilje ne mora uvek da dolazi od jedne osobe, već se može desiti i na drugim nivoima, jer nasilje u zbrinjavanju može nastati i indirektno, na primer kroz strukture u ustanovi za negu.

Ljudi kojima je potrebna nega imaju pravo da budu zaštićeni od nasilja. Posebnu odgovornost za ovo snose zdravstvene ustanove i ambulantne službe.

Fizičko nasilje, dodirnuti, udariti, ogrebati ili grubo protresti stariju osobu, nezakonite mere izolacije starije osobe, psihičko nasilje, neprikladno obraćanje: vikanje, grdnja ili ukor, zanemarivanje ili ignorisanje, ponižavanje, loša nega ili medicinska nega, nedovoljna pomoć članova porodice u svakodnevnom životu, finansijska eksploatacija, ubeđivanje ili primoravanje na davanje novca, narušavanje privatnosti i izazivanje osećaja neprijatnosti i stida kod starije osobe… sve su to različiti vidovi nasilja sa kojima se susreću starije osobe.

Za pojavu nasilja nad starijim osobama odlučujući su različiti uslovi-bespomoćnost, lični problemi i nedostatak podrške, ali i društvena klima: pežorativni stavovi prema starosti i negativne predrasude prema starim ljudima.

Mere za sprečavanje nasilja:

Podizanje svesti o zlostavljanju starijih

Ciljane mere za podizanje svesti – filmovima, predstavama, radionicima i specijalnim konferencijama, kao i podizanjem svesti porodica, zaposlenih u ustanovama, lekara, medicinskih sestara, negovatelja.

Sveobuhvatan informativni materijal ima za cilj da skrene pažnju na ovu temu i na taj način spreči akte naselja.

Starije osobe spadaju u grupu ljudi koji su posebno ugroženi, posebno u situacijama nege.

Imate pravo na život bez nasilja i straha.

Podrška je dostupna i starijim osobama!

Postoji mnogo institucija koje vas podržavaju i poverljivo tretiraju vaše probleme.

Prijavite nasilje policiji na broj 192 ili članu porodice kome verujete ili komšiji koji će prijaviti umesto vas. Važno je da znate da niste sami i ne smete dozvoliti da se nasilje nastavi i živite u strahu.

Finansijsko nasilje nad starijim ljudima zastupljeno je mnogo češće i više nego što se o njemu zna li priča, tvrde stručnjaci. Samo tokom pandemije korona virusa, ovaj vid nasilja nad starijima bio je najčešći, naročito u vreme izolacije. Međutim, starije osobe nerado pričaju o tome, a mnogi ga i ne prepoznaju kao nasilje.

Prema poslednjim podacima, oko 11 odsto starijih doživelo finansijsko nasilje.

To je forma nasilja koja podrazumeva nezakonito ili neadekvatno korišćenja novca, pokretne i nepokretne imovine starije osobe i u Srbiji je ova vrsta nasilja najučestalija nad starijim osobama. Veliki je problem što starije osobe to retko prepoznaju i retko prijavljuju.

Kako su nasilnici najčešće iz kruga porodice ili bliskih i značajnih osoba u životu starije osobe (članovi porodice, negovatelji, pomagači, zdravstveni radnici), o njemu starije osobe ne pričaju, bilo što ga i same ne prepoznaju ili ih je strah i sramota da kažu pa ono ostaje uglavnom nevidljivo.

Starije osobe se često stide da ikome otkriju detalje vezane za zlostavljanje, posebno ukoliko su nasilnici deca i unuci, zbog straha da će narušiti odnos s decom, unucima, da neće imati ko o njima da brine i da će biti prepušteni sami sebi. Ima mnogo starijih žena, naročito u seoskim sredinama, koje tokom godina života sa zlostavljanjem razviju mehanizme kojima se ovo nasilje prihvata kao sastavni deo življenja i normalni deo svakodnevnice, a veliku ulogu ima i finansijska nesigurnost.

Ono za šta javnost sazna i što prijavljuju starije osobe, jesu prevare od strane nepoznatog napadača ili ako su prevareni od trgovaca koji nude robu putem telefona i poziva na prezentacije, što je naročito učestalo u poslednje vreme.

Vukica Milić (71), penzionerka iz naselja u okolini Niša kaže za naš portal da je bila žrtva prevare firme koja posluje u Srbiji, a ima svoju kancelariju u centru Niša.

– Prisustvovala sam prezentaciji sa prijateljicom, reč je o nekom posuđu. Prijateljica je sela u prvi red, a pošto nije bilo mesta za mene, sela sam par redova iza, gde je bilo slobodnih stolica. Prišla mi je žena koja je počela priču o zdravstvenim problemima. Naravno, ispričala sam i ja svoje muke i ona mi je ponudila memorijski jastuk, za koji je rekla da ima lekovita svojstva i da pomaže koncentraciji i boljem pamćenju, pošto sam rekla da imam blagu, početnu demenciju, priča Vukica za naš portal. Poverovala sam u njenu priču i zakazala mi je sastanak u kancelariji koja se nalazi u blizini Sabornog hrama u Nišu. Rekla mi je da tada samo potpišem ugovor o kupovini jastuka, kako se ne bi prodali, a u kancelariji ćemo završiti sve oko kupovine. Plaćanje je na rate, rekla je i uspela je da me ubedi. Tačnije- prevari, jer jastuk košta oko 90.000 dinara i dobija se kad se otplate sve rate, što je otprilike posle godinu dana! Rate se odbijaju od penzije, dala sam joj i penzioni ček. Kada sam se vratila sa prezentacije i ispričala ćerki šta sam poručila i videla njenu reakciju, shvatila sam da sam ispala naivna i žrtva prevaranata, ističe Vukica Milić, penzionerka iz Niša. I onda nastaju muke dok je ćerka pokušavala da poništi ugovor. Na sajtu te firme stoji da je rok za odustajanje od kupovine 15 dana, ali se na telefone niko nije javljao i taj rok bi prošao da ona nije bila uporna i odlazila svakodnevno u njihovu kancelariju. Objasnili su joj da ne može da se raskine ugovor i da neće vratiti penzioni ček. Tek kada smo angažovali advokata i pripretili obraćanjem medijima, oni su nevoljno i neljubazno rekli da će raskinuti ugovor i vratiti novac koji sam dala za prvu ratu...( Kopiju ugovora dostavila je našoj redakciji). Eto, nikada više niti ću ići na promocije i prezentacije niti potpisivati nešto jer očigledno vrbuju starije ljude, sa pričom o lekovitom dejstvu. I zato želim da prenesem svoje iskustvo, da ne nasedne još neko jer je nas starije lako prevariti, kaže naša sagovornica.