Dečji brakovi nisu romska tradicija

Dečji brakovi su globalni fenomen koji već dugo postoji širom sveta. Iako su danas u manjoj meri prisutni nego ranije, i dalje predstavljaju veliki problem u Srbiji, o kome se ne govori mnogo.

O tome šta su dečji brakovi i ko najčešće stupa u dečje brakove razgovarali smo sa sociologom Nemanjom Krstić.

– Dečji brakovi su brakovi u koje stupaju osobe koje nisu punoletne. Prema zakonu RS to su osobe mlađe od 18 godina. Da bismo govorili o dečjim brakovima, dovoljno je da je jedna osoba u braku mlađa od 18 godina života. S obzirom da je nemoguće stupiti u građanski brak pre punoletstva, ovakvi brakovi su protivzakoniti, pa se stoga oni u praksi pojavljuju kao neformalni brakovi, kaže za portal Odgovor sociolog Nemanja Krstić.

Kada govorimo o dečjim brakovima, mnogi ljudi koriste termine “rani” i “prinudni” brak kao sinonime, međutim razlike postoje.

– Razlike između ova tri tipa nisu stroge, jer se ne radi o razlikama koje su izvedene po istom osnovu. To znači da u praksi imamo preklapanja između njih. Na primer, dečji brakovi su najčešće i prinudni brakovi, jer se neke odrasle osobe dogovaraju o bračnoj vezi mlađih osoba koje nemaju mogućnost da njihove dogovore promene. Rani brakovi se pak mogu specifikovati i kao zakonski u zavisnosti od društvenog konteksta. Tako u zemljama u kojima je uobičajeno da ljudi stupaju u brak nakon 30. godine života, rani brakovi su i oni između osoba koji imaju 19 ili 20 godina, dodaje Krstić.

Ko najčešće stupa u dečje brakove?

– Ovo pitanje je jako važno, i na njega ne smemo da dajemo odgovore kojima se reprodukuju stereotipi i predrasude. Ja bih rekao da u ovakve brakove stupaju deca koja nemaju izbora i koja pripadaju izrazito tradicionalim društvima ili nekim manjim grupama u kojima moć imaju muškarci i generalno starije osobe. Dakle, u društvima u kojima se pojedincima uskraćuju elementarne slobode i u kojima nije došlo do modernizacije zakonodavstva i njegove stroge primene u praksi, starije osobe, a prvenstveno muškarci, mogu da instrumentalizuju žene, a u ovom slučaju devojčice, kao robu. Radi se o nazadnom modelu kontrolisanja sloboda žena, koje se najćešće artikuliše kao kontrola seksualnosti, a zapravo se radi o sistematskoj marginalizaciji i diskriminaciji žena.

Istraživanje koje je sproveo UNICEF 2016. godine pod nazivom “Dečiji brakovi” pokazuje da je rasprostranjenost dečjih brakova mnogo veća među romskim stanovništvom i to ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Imajući u vidu da rezultati pokazuju da između 11,6 i 18,2% romskih devojčica stupi u brak pre 15. godine, a između 42,7 i 57% romskih devojčica stupi u brak pre navršene 18. godine života evidentno je da više pažnje treba posvetiti rešavanju problema dečjih brakova među romskim stanovništvom.

S.M. imala je 14 godina kada se zaljubila u tri godine starijeg D.K. Napustila je školu i pobegla od kuće, jer roditeljima nije smela da kaže da želi da se uda. Danas ima 34 godine, nije zaposlena i godinama živi u teškoj materijalnoj situaciji. Njen savet devojčicama i devojkama je da najpre završe školu, fakultet ako žele, pa tek onda se udaju. Razlog je jasan- biće ekonomski nezavisne i ako im nije dobro u braku, otići će. Ovako, kaže, nema se gde…Da imam svoju platu, mnogo toga bih promenila u svom životu. Teško je kad zavisiš od tuđeg dinara… Nažalost, ovo nije jedini slučaj u Srbiji…

Ana Saćipović, direktorka udruženja “Osvit” u Nišu kaže da je ovo problem u mnogim romskim porodicima.

– Problem dečjih brakova jeste rasprostranjen u romskoj zajednici, ali ne kao deo tradicije, već kao posledica patrijarhata koji generalno na našem prostoru ima duboko korenje, ali je činjenica da je romska zajednica zatvorena u krugu romskih mahala. Dosta je nepoverenja prema većinskoj populaciji, jer postoje i dalje jake predrasude, stereotipi i diskriminacija prema njima, zato su oni zatvoreni u krugu svojih zajednica i tu teže dopiru savremeni tokovi života, kaže Saćipović.

Osnovni uzroci dečjih, ranih i prinudnih brakova su između ostalog siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, rodna neravnopravnost, tradicija, itd…

– Svi mi znamo da je romska zajednica jedna od najnepismenijih u Srbiji, da je ekstremno siromašna, da je procenat zaposlenih koji imaju stalnu egzistenciju veoma mali i da je država kroz Strategiju za inkluziju Roma i Romkinja obuhvatila milenijumske ciljeve, a time doprinosi da se smanji “drop-out” u obrazovanju romskih devojčica, kaže Saćipović.

– Činjenica je da od ukupnog broja upisanih dečaka i devojčica romske nacionalnosti u srednje škole i fakultete, čak 51 odsto čine devojčice. Te devojčice neće ući u dečji brak i to je jedan od mehanizama za prevenciju dečjih brakova. U pubertetu počinju da se razvijaju emocije, devojčice se zaljubljuju prvi put, ali naše društvo nije posvetilo veliku pažnju da se kroz redovno obrazovanje u osnovnim školama, kroz neke vanškolske aktivnosti malo više radi sa devojčicama u periodu adolescencije. Devojčice romske nacionalnosti koje se prvi put zaljubljuju, dobijaju osećanja prema dečacima, zbog kulta nevinosti i zbog činjenice da ne prepoznaju razliku izmedju zaljubljenosti i ljubavi, a pritom su nezrele psihički i fizički, rano stupaju u brak. Kult nevinosti je u romskoj zajednici veoma cenjen, tako da one kada stupaju prvi put u seksualne odnose sa dečacima, “pobegnu” kod njega, kako se to kaže u romskoj zajednici, i samim tim stupaju u vanbračnu zajednicu kao maloletnice, ističe direktorka udruženja “Osvit”.

– Ono što smo mi kao organizacija radili jeste doprinos široj društvenoj zajednici za rešavanje ovog problema. Putem projekta koji je finansirala Švajcarska razvojna agencija, mi smo ispred Romske ženske mreže bili nosioci projekta “Dečji brak nije romska tradicija” i na teritoriji 30 gradova i opština radili istraživanje o rasprostranjenosti dečjih brakova. Kada imate podatke koliko je neki problem rasprostranjen, onda kao društvo možete pristupiti rešavanju. Istraživanje je rađeno na uzorku od 3000 romskih porodica i došli smo do podataka da je 80% ispitanica (starosti od 40 do 60 godina), ušlo u brak pre navršenih 18 godina. Činjenica je da je 40 % od ukupnog broja ispitanica od 15 do 25 godina ušlo u maloletničke brakove. To nam govori da se broj maloletničkih brakova smanjuje uz podršku romskim devojčicama kroz upis u srednje škole, dobijanje stipendija itd… One dobijaju mogućnost da se druže i rade na sebi.

U istraživanju koje je UNICEF sproveo, definisane su ključne strategije za borbu protiv dečjih brakova:

– osnaživanje devojčica informacijama, veštinama i mrežama podrške

– edukacija i mobilizacija roditelja i članova zajednice

– nuđenje ekonomske podrške i stimulacija za devojčice i njihove porodice

– unapređenje pristupačnosti i kvaliteta formalnog školovanja za devojčice;

– jačanje i omogućavanje funkcionisanja pravnog i političkog okvira i unapređenje baze znanja i dokaza.

Republika Srbija ima mehanizme za sprečavanje dečjih brakova, ali je neophodno primenjivati ih intenzivnije. Ne zaboravite, dečji brakovi nisu romska tradicija, to je samo praksa koja može da se promeni.