Tragedija na Koritnjaku
„Lepo je kad se okreneš iza sebe, a ono puna korpa lepih sećanja“ zapisao je zastavnik prve klase u penziji Miroljub Janićijević na svom fejsbuk profilu dan pre nego što će poginuti i objavio fotografije trenutka kada mu ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije uručuju priznanje za najboljeg sportistu Vojske Srbije u 2019.godini.
Teško je iz te korpe izvući sada detalje i ukratko opisati životni put čoveka koji je profesionalnu karijeru gradio i u Vojsci Srbije kao pripadnik 63. padobranske brigade, i u Vazduhoplovnom savezu Srbije kao predsednik komisije za padobranstvo, ali i u brojnim klubovima kao padobranac, pilot paraglajdera i ronilac, osvajajući pritom brojne titule državnog prvaka, medalje na prestižnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, bilo pojedinačno, bilo u sastavu padobranskih reprezentacija Srbije i Vojske Srbije. Pamtiće se da je iza sebe ostavio više od 6.500 padobranskih skokova, a statistika govori da je u proseku Janićijević skakao padobranom ili leteo paraglajdingom svakog dana svog života. Više od četrdeset časova je Janićijević proveo u slobodnom padu, a u njegovom sećanju je posebno mesto imao skok iz 1995. godine, kada se skakalo sa 9200 metara za visinski rekord, a temperatura na toj visini bila minus 55 stepeni.
– Suština padobranstva u specijalnim jedinicama, govorio je Miroljub, jeste da se razvije čelična volja, kako bi se odgovorilo rizicima, stresovima i zahtevima koji se postavljaju pred njih. Zastavnik Janićijević je nesumnjivo imao tu čeličnu volju, savlađivao prepreke i rizike, pet puta otvarao rezervne padobrane, povređivao se, ali i beskrajno voleo plavo nebo, padobrane, paraglajdinge. Pomenute tri reči su su zapravo osnovne odlike njegovog života, gotovo od trenutka kada se rodio 1970. godine u Kruševcu, a pogotovo od dana služenja vojnog roka u 63. padobranskoj brigadi kada je počeo krupnim koracima da napreduje u padobranskoj veštini. Uspesi Janićijevića su se nizali kao na traci, obarao je državne rekorde u svim padobranskim disciplinama, učestvovao na dvadesetak evropskih i svetskih prvenstava, vojnim igrama. Imao je odlične učitelje, a i sam je nesebično prenosio svoja znanja obučavajući na stotine i stotine padobranaca, paraglajderista, skijaša, verača, karatista ili ronilaca.
Zastavnik Janićijević ili Ceki, kako su ga svi zvali, nije bio ni blizu pomisli da završi takmičarsku karijeru. Tvrdio je, na primer, da su njegove pedesete godine pravo vreme za postizanje najboljih rezultata u skoku na cilj, jer ta disciplina zahteva smirenost i iskustvo padobranca. Tragedija na uzletištu Koritnjak iznad Niške Banje se desila upravo u toku aktivnih priprema za takmičarsku sezonu u paraglajdingu i padobranstvu. Jedna strana paraglajdinga se „nekako“ zatvorila na samom uzletanju, pad je, nažalost, bio smrtonosan, ali vredi zapamtiti da je Janićijević živeo punim plućima, radeći ono što voli i što ga ispunjava. Iz dana u dan je širio krug svijih prijatelja, koji su mu ovih dana poželeli plavo nebo i široka večna prostranstva. Kraj je uvek i novi početak, a Cekijevim stopama već korača sin Miloš.
Zoran Miladinović
